Будимпештански метро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Три постојеће метро линије са четвртом у изградњи и петом која је у плану

Будимпештански метро (мађ. Budapesti metró) је скуп метро линија у мађарском главном граду Будимпешти. Представља један од најстаријих метро система у свету. Састоји се из три линије од којих је свака обележена посебним бројем и бојом. Тренутно траје изградња четврте линије чији ће први део бити пуштен у рад крајем 2013. или, најкасније, до пролећа 2014. године. У плану је и линија број 5.


Линија Траса Изградња Дужина Број станица
BKV metro.svgBKV m 1 jms.svg Vörösmarty tér ↔ Mexikói út 1896 4,2 km 11
BKV metro.svgBKV m 2 jms.svg Déli pályaudvar ↔ Örs vezér tere 1970 10,3 km 11
BKV metro.svgBKV m 3 jms.svg Újpest Központ ↔ Kőbánya-Kispest 1976 16,4 km 20
BKV metro.svgBKV m 4 jms.svg Kelenföldi pályaudvar ↔ Keleti pályaudvar 2013-2014 у изградњи (10)


Историја[уреди]

Миленијумска линија код трга хероја
Један од возова на линији M1

Првобитна сврха прве линије је била да олакша транспорт до Будимпештанског градског парка. Међутим престоница се одувек противила да се саобраћај одвија преко Андрашевог булевара који је постао најчувенији пут у граду и део светске баштине. Национална скупштина је ипак прихватила план 1870. и изградња која је почела 1894. је поверена немачкој фирми Сименс и Ханке АГ. Требало је две године да две хиљаде радника са тада најсавременијом опремом заврши посао. Оа линија метроа је грађена потпуна са површине. Пуштена је у рад 2 маја 1896. на годишњицу миленијума (то је 1000 година одо доласка мађара на ово тло). Свечано ју је отворио владар Фрања Јосиф.

Метро-воз је ишао дуж Андрашевог булевара, са трга Верешмарти до градског парка, у правцу североисток-југозапад. Имао је једанаест станица, девет испод земље и две изнад. Дужина је тад била 3,7 km, и воз је ишао на свака два минута. За дан је могао да превезе 35 000 људи(а данас 105 000 радним данима).

Планови за друге две линије које би повезивале север-југ и исток-запад направљени су 1895, међутим да би њихова градња и отпочела требало је педесетак година. Новији планови су направљени 1942, а Савет министара је донело уредбу за почетак градње 1950. године. Метро линија 2 је по првобитном плану требало да повезује две главне железничке станице Келети (на истоку) и Дели (на југу). Све је требало да буде завршено 1955, али је градња стално одлагана из разних политичких и финансиских разлога од 1954 до 1963. Коначно је отворена 4 априла 1970. и имала је 7 станица. Њен правац је исток-запад. Она је и данас једина линија која пролази испод Дунава и повезује Будим и Пешту. Укршта прву линију на тргу Ференца Деака.

Прва метро линија је реновирана између 1970. и 1973, укључујући и замену вагона. Године 1973. обе линије су продужене (прва са једном станицом а друга са 4). Тако је дужина прве станице достигла данашњу дужину од 4,2 km а друга од 10,3 km, састојећи се од 11 станица. Будимпештанска транспортна компанија је преузела одржавање метроа 1973. године, а и данас је задужна за њега. Обележавање метро линија бојама почело је 1976, када је прва секција треће линије отворена за јавност. Прва линија је постала жута, друга црвена а трећа плава.

Прва одлука да се направи трећа линија донесена је 1963, а њена конструкција је почела 1970, са завршеном првом секцијом 1976. Она је имала 6 станица. У јужном правцу додато је још пет станица 1980, а у северном девет током 1981, 1984. и 1990. Тако трећа линија има 20 станица и са 16,4 km је најдужа линија у Будимпешти. Метро линија број 3 иде кроз Пешту у правцу север-југ (тачније, север-североисток до југоистока).

Током 80-их и 90-их М1 је битно реконструисан. Од његових осам станица 11 је постојало а три су направљене током реконструкције. Станице подсећају на доба 1890-их са паркетом, клупама, дрвеним прозорима и осветљењем тог времена. Свака станица је мали музеј са сликама и информацијам.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Будимпештански метро