Будинаж

Из Википедије, слободне енциклопедије
Будинаж на Гренланду
„Услојени“ гнајс са дајком гранитског ортогнајса - компетентни гнајс је будиниран дуктилним смицањем

Будинаж је секундарна наборна структура, која се формира у екстензионим условима, када ригидно табуларно тело, као што је слој пешчара, бива развучено и деформисано у мање компетентном окружењу. Компетентни слојеви почињу да пуцају, формирајући притом будене у облику кобасице. Будени су типични за зоне смицања, где се врши разламање ригидних стенских маса услед издужења дуж фолијације и скрћивања у правцу нормалном у односу на фолијацију. Услед оваквог начина настанка будени добијају свој карактеристичан облик, мада могу формирати и квадратне структуре. Будинаж може настати и у условима дуктилних деформација. Величина будена варира од 20 метара до свега 1 цм.[1]

Назив будинаж потиче од француске речи boudin - кобасица. Будинаж су први пут открили и описали белгијски геолози у Арденима у Белгији.

Типови[уреди]

Постоје три типа будинажа. Први тип будинажа јавља се у условима када нема кретања, због чега је структура будинажа симетрична. Други тип будинажа, С-тип, јавља се када се буден помера у супротном правцу у односу на смер дејства смицања. За разлику од њега, А-тип будинажа јавља се у случају да се будени померају у правцу дејства смицања. Ова три типа се даље могу поделити на 5 подгрупа, с обзиром на њихов облик.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ "boudinage." Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica Online. 06 Oct. 2010 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/75420/boudinage>.
  2. ^ Goscombe, B.D.; Passchier C.W. & Hand M. (2004). „Boudinage classification: end-member boudin types and modified boudin structures“. Journal of Structural Geology 26: 739–763. DOI:10.1016/j.jsg.2003.08.015 Приступљено 6. 10. 2010..