Будине стопе
Будине стопе (Санскрит:Буддхапада) је отисак једног или оба Будина стопала. Појављује се у два облика: природни, у камену или стени, и гравирани или резбарени.[1] Многи од ових „природних“, наравно, нису признати као стварни отисци Будиних стопа, већ њихове копије и сматрају се раним симболичким представама Буде.[2]
Будиних стопа у Азији има веома много и то из различитих периода.[3] Јапански аутор Motoji Niwa (丹羽基二 Niwa Motoji), који је годинама проналазио отиске стопала у многим азијским земљама, процењује да их је нашао више од 3.000, од којих око 300 у Јапану и више од 1.000 у Шри Ланки.[4] Ови отисци често имају својствене ознаке, као што је Дхаммацхакка у самом центру отиска, или 32, 108 или 132 телесних обележја Буде, угравираних или насликаних на отиску.[5]
Једна будистичка легенда говори да је за време свог живота Буда долетео на Шри Ланку и оставио отисак свог стопала на Адамовом врху да би назначио важност Шри Ланке као настављача својих учења, и такође отиске левог стопала у свим земљама у којима су његова учења призната.[1] У Тајланду, најважнији од ових „природних“ отисака начињених у стени је крај манастира Пхра Пхуттхабатт у централном Тајланду.[1] У Кини, за време Танг династије, откриће великог отиска Будиног стопала у Луојангу инспирисало је царицу Wu Zetian да свечано прогласи ту годину владавине, 701. нове ере, почетком ере Велике стопе.[3]
Отисак као вајарско дело има дугу историју која почиње првим примерцима начињеним у Индији.[6] И то за време аниконичке фазе будистичке уметности у Санчију, Бхархуту и другим местима у Индији,[7] заједно са бодхи дрветом и Точком Учења.[тражи се извор] Касније је традици прављења стопала постала значајна у Сри Ланки, Бурми и Тајланду.[6]
Исказивање поштовања клањањем до ногу учитеља или божанства било је опште место у индијској традицији, јер је спуштање главе на или испред ногу био ритуални израз преданости.[7] Као реликвија, отисак Будине стопе био је разнолико класификован. Неки су уддесика, репрезентативне реликвије, други су парибхогика, реликвије за употребу тј. додиривање, и повремено саририка, који се не сматрају отисцима, већ стварним стопалима Буде. Неки од приказа отисака могу означавати догађаје из Будиног живота, а други могу бити прикази оних који се клањају стопама у храмовима.[3] Према тврдњи француског учењака Пола Муса, отисци стопала су врста магијског објекта који „омогућава даљински утицај на људе који су са отисцима успоставили контакт."[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Stratton 2003, стр. 301
- ^ Strong 2004, стр. 87
- ^ а б в Strong 2004, стр. 86
- ^ Niwa 1992, стр. 5
- ^ „Footprints of the Buddha”. Buddha Dharma Education Association Inc. 2008. Приступљено 11. 05. 2008.
- ^ а б Stratton 2003, стр. 302
- ^ а б Strong 2004, стр. 85
- ^ Mus 2002, стр. 67
Литература[уреди | уреди извор]
- Mus, Paul (2002). Barabudur (Indira Gandhi National Centre for the Arts). Превод: Alexander McDonald. Sterling Publishers, India. стр. 67. ISBN 978-81-207-1784-8.
- Strong, John S. (2004). Relics of the Buddha (Buddhisms: A Princeton University Press Series). Princeton University Press. стр. 85. ISBN 978-0-691-11764-5.
- Niwa, Motoji (1992). Buddha's footprints, pictures and explanations: Buddhism as seen through the footprints of Buddha (図説世界の仏足石: 仏足石から見た仏教 Zusetsu sekai no bussokuseki: bussokuseki kara mita Bukkyō) (на језику: Japanese and English). Meicho Shuppan. стр. 5. ISBN 978-4-626-01432-0.
- Stratton, Carol (2003). Buddhist Sculpture of Northern Thailand. Serindia Publications. стр. 301. ISBN 978-1-932476-09-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
