Буенос Ајрес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Буенос Ајрес
шп. Buenos Aires

Buenos Aires Photo Montage.png
Колажни приказ знаменитости Буенос Ајреса

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Аргентине Аргентина
Провинција Савезни дистрикт
Основан 1536. и 1580.
Становништво
Становништво (2005) 2.746.761 (процена)
Агломерација 13.356.715
Географске карактеристике
Координате 34°35′59″S 58°22′55″W / -34.599722, -58.381944
Површина 203 км²
Буенос Ајрес на мапи Аргентине
{{{alt}}}
Буенос Ајрес
Буенос Ајрес на мапи Аргентине
Остали подаци
Градоначелник Маурисио Макри
Веб-страна buenosaires.gov.ar

Буенос Ајрес (шп. Ciudad Autónoma de Buenos Aires) је главни град Аргентине. Назив града на шпанском значи „добар ваздух“. Налази се на ушћу реке Ла Плата у Атлантски океан.

Буенос Ајрес је привредни, комерцијални, културни и образовни центар Аргентине у коме живи четвртина становништва државе. У Аргентини има статус аутономног града који не припада ни једној од аргентинских провинција.

Према процени из 2005. у граду је живело 2.746.761 становника, а са предграђима и приградским насељима (Gran Buenos Aires) овај број износи око 11,5 милиона. Простире се на површини од 202.90 km².

Становници града се популарно називају „портењос“ (porteños).

Географија[уреди]

Град Буенос Ајрес се налази на реци Ла Плата, што је заједничко ушће река Парана и Уругвај у Атлантик. Река је овде јако замућена речним наносима. Дубина реке је мала, испод 20 метара, тако да бродови са дубљим газом морају да користе посебно ископане коридоре.

Западно од Буенос Ајреса простиру се пампе, пољопривредно најпродуктивнија регија Аргентине.

Клима у граду је суптропска. Просечна годишња температура је 16,9 °C, а средња количина падавина је 1027 милиметара кишног талога. Најтоплији месец је јануар са просеком од 23,7 степена, док је најхладнији јул са 10,5 степени. Температуре веома ретко падну испод нуле, а снег је забележен 1918. и 2007. Највише падавина има у марту месецу, а најмање током јула.

Историја[уреди]

Реку Ла Плата открио је 1516. конкистадор Хуан Дијаз де Солис. Његову експедицију је уништио напад индијанаца, а и сам Хуан Дијаз је тада погинуо.

Педро де Мендоза је 2. фебруара 1536. овде основао град под именом „Пуерто де нуестра сењора Санта Марија дел Буен Ајре“ (Puerto de Nuestra Señora Santa María del Buen Ayre, Лука наше Госпе Марије од добрих ветрова). Име је одабрао Мендозин капелан, пореклом са Сардиније, поштовалац „Богородице од добрих ветрова“ (Virgen de Bonaria). По алтернативној верзији, име је одабрано због повољних ветрова који су пратили бродове у овом подручју. Место где је првобитно основан град данас се налази у четврти Сан Телмо. Због напада локалних Индијанаца, Мендозини насељеници су напустили Буенос Ајрес 1541.

Шпанци, које је предводио Хуан де Гарај, овде су поново створили насеље 1580. У међувремену је на североистоку данашње Аргентине створено више градова који су гравитирали ка Перуу. Од својих почетака, Буенос Ајрес је зависио од сточарства у пампи и од трговине са Шпанијом. Међутим, административна организација шпанских колонија у 17. и 18. веку налагала је да сва аргентинска роба мора да буде отпремљена у Лиму на царињење, што је створило незадовољство међу трговцима и подстакло кријумчарење. Карлос III од Шпаније (1759–1788) поједноставио је трговину проглашавајући Буенос Ајрес за отворену луку.

Буенос Ајрес је 1776. постао главни град Вицекраљевства Рио де ла Плата, која је издвојена из Вицекраљевства Перу. У ово време су у Буенос Ајрес доведени многи робови из Африке, тако да су почетком 19. века црнци чинили трећину становништва. У току рата Велике Британије против Наполеонових савезника, британске трупе су 1806. заузеле град, али их је брзо поразила локална побуна. Британци су још једном безуспешно покушали да заузму Буенос Ајрес 1807. Током овог сукоба град нису бранили Шпанци, већ локалне патриоте. То је био увод у преузимање власти од колонијалних власти 25. маја 1810, и коначно проглашење независности 1816.

У новоствореној држави дошло је до сукоба унитариста и федералиста, у којој су федералисти однели превагу. Буенос Ајрес је проглашен главним градом Аргентине тек 1880. У првих неколико деценија главни градови су били Парана и Белграно. Белграно је данас општина у саставу Буенос Ајреса.

Другу половину 19. века обележио је масован долазак емиграната из Европе, нарочито Италијана. Досељеници су створили посебан локални дијалект. Буенос Ајрес је 90-их година 19. века био најважнији град Латинске Америке. Број становника се приближио милиону. Прва линија метроа је отворена 1913. У време обележавања стогодишњице независности у центру града су изграђене репрезентативне авеније, попут Авеније 9. јула (Avenida 9 de Julio). Изградња нових авенија се наставила тридесетих година двадесетог века.

После Другог светског рата град је инкорпорирао многа приградска насеља.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2005. живело 2.746.761 становника.

Кретање броја становника
1980. 1991. 2001.
2.922.829 2.965.403[1] 2.776.138[1]

Знаменитости града[уреди]

  • Зграда Конгреса
  • Каса Росада - „Розе кућа“, седиште председника Аргентине
  • Мајски трг (Плаза де Мајо)
  • Позориште Колон
  • Улица Флорида
  • Четврт Сан Телмо
  • Четврт Ла Бока
  • Обелиск
  • Стадион „Бомбоњера“
  • Парк 'Реколета'
  • Национални Музеј Лепих Уметности

Привреда[уреди]

Град Буенос Ајрес је наважнија лука и привредни центар Аргентине. Градска лука се протеже дуж 8 киломатара обале. У граду, који је од 1930-их прогутао многа проградска насеља, сконцентрисана је половина аргентинске индустрије. У ужем подручју града послује 26000 предузећа и још двапут толико у предграђима.

Главна индустријска постројења су на југоистоку у четвртима Авељанеда и Ланус. Ту се завршава гасовод који доводи гас из Патагоније. На југу је сконцетрисана прехрамбена индустрија, рафинерије нафте и хемијска индустрија. Индустрија аутомобила и лака индустрија је на западу и северу града.

Транспорт[уреди]

Интернационални аеродром Пистарини или Езеиза (Aeropuerto Internacional Ministro Pistarini de Ezeiza) се налази 30-40 километара изван градског центра. Аеродром за кратколинијски домаћи аеросаобраћај Хорхе Њубери (Aeroparque Jorge Newbery) налази се на обали Ла Плате, око 5 километара од градског центра.

Коридор за бродове се редовно чисти од наноса муља баржама да би се омогућио приступ танкерима и контејнерским бродовима. Постоје свакодневне бродске путничке линије за уругвајске градове Колонију и Монтевидео.

Прва железничка линија из Буенос Ајреса је отворена 1857. ка граду Тукуман. Данас постоји мања мрежа пруга из Буенос Ајреса ка градовима Провинције Буенос Ајрес и неким удаљенијим градовима. Главни облик путничког транспорта представљају аутобуси.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: