Буковина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bucovina
Буковина
Буковина
Застава Буковине Грб Буковине
Застава Грб
Bukowina Donaumonarchie.png
Краљевина Буковина на мапи Аустроугарске
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Застава Аустроугарске Аустроугарска
Главни град Черновиц
Површина 10.442 km²
Становништво 794.930 (1910)
Друштво
Званични језици румунски и украјински
Религија православље
Владавина
Оснивање 1775.
Престанак 1918.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Moldavia.svg Молдавска кнежевина Краљевина Румунија Flag of Romania.svg
Портал:Историја
Етничка мапа Буковине данас
Мапа Буковине и окружења (Румуни подразумевају већу територију, обојено у зелено)

Буковина (укр. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина.

Своје званично немачко име (die Bukowina), добила је док је била под Аустријском владавином (1775—1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.

Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.

Историја[уреди]

Од најстаријих дана Буковином су владали Протосрби- Протословени или најстарији преци данашњих тзв. Словенских народа. Томе сведоче неисцрпни археолошки остаци у камену и глини, који недвосмислено говоре о становништву које је насељавало ове пределе. Половином 1. миленијума после Христа, појавила су се племена са далеког истока /Хуни, Авари/ чији је утицај приметан до 7. века[[Евроазијски Авари|Авари].Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.

У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.

Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.


После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта или прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново, током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.

Карпати у Буковини.

Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске монархије.

Становништво[уреди]

Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Украјинци, Руси).

Пописи у Аустроугарској[уреди]

Попис становништва 1786. године[уреди]

По попису становништва из 1848. године у аустријској покрајини Буковиni живило је 135.494 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 91.865 67,8%
украјински 31.706 23,4%
остали 11.923 8,8%
укупно 135.494 100%

Попис становништва 1848. године[уреди]

По попису становништва из 1848. године у аустријској покрајини Буковини, у Буковини су већина били Румуни.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 209.179 55,4%
украјински 108.743 28,8%
остали 59.659 15,8%
укупно 377.581 100%

Попис становништва 1851. године[уреди]

У Буковини-покрајини у Аустроугарској је 1851. године живило 380.826 становника.

Попис становништва 1869. године[уреди]

У Буковини је према попису из 1869. године живило је 511.364 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 207.102 40,5%
украјински 186.136 36,4%
остали 118.126 23,1%
укупно 511.364 100%

Попис становништва 1880. године[уреди]

У Буковини је 1880. према попису живило 568.723 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 189.954 33,4%
украјински 240.001 42,2%
остали 138.768 24,4%
укупно 568.723 100%

Попис становништва 1890. године[уреди]

У Буковини је 1890. према попису живило 642.495 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 208.168 32,4%
украјински 268.563 41,8%
остали 165.764 25,8%
укупно 642.495 100%

Попис становништва 1900. године[уреди]

У Буковини је 1900. према попису живило 730.195 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
румунски 229.018 31,36%
украјински 297.798 40,79%
остали (њемачки и други) 203.379 27,85%
укупно 730.195 100%
Религија Становници Проценат
гркокатолици 500.262 68,51%
римокатолици 110.188 15,09%
јевреји 96.445 13,20%
остали 23.300 3,20%
укупно 730.195 100%

Попис становништва 1910. године[уреди]

У Буковини је 1910. према попису живило 794.930 становника.

Матерњи језик Становници Проценат
украјински 305.253 38,4%
румунски 273.456 34,4%
хебрејски 102.546 12,9%
њемачки 65.979 8,3%
пољски 35.772 4,5%
мађарски 10.334 1,3%
остали 1.590 0,2%
укупно 794.930 100%
Религија Становници Проценат
православци 546.912 68,8%
јевреји 102.546 12,9%
римокатолици 97.776 12,3%
гркокатолици 25.438 3,2%
лутерани 19.873 2,5%
остали 2.385 0,3%
укупно 794.930 100%

Украјински део Буковине[уреди]

По попису из 1995. године, процентуални однос становништва у Чернивачкој области био је следећи:

Румунски део Буковине[уреди]

По попису из 1992. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:

Послератне поделе[уреди]

После Првог светског рата и распада Аустро−Угарске Монархије 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.

Сенжерменским уговором (Saint Germain) из 1919. године цео јужни део Буковине потпада под румунску власт и постаје део Румуније.

После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија Област Чернивци (Чернівецька область), док област Сучаве остаје Румунима.

Важнији градови[уреди]


Историја Секеља
Coat of arms of Transylvania.svg
Kopjafa 1513.JPG
Категорија:Историја Секеља
ChristianitySymbol.PNG

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • edited by O. Derhachov (1996). Українська державність у ХХ столітті. (Ukrainian statehood of the twentieth century). Politychna Dumka. 
  • [1] (оригинал на немачком језику - има још енглеска и француска верзија)
  • WorldStatesmen (under Ukraine)
  • Dumitru Covălciuc. Românii nord-bucovineni în exilul totalitarismului sovietic
  • Victor Bârsan "Masacrul inocenţilor", Bucuresti, 1993, pp. 18-19
  • Ştefan Purici. Represiunile sovietice... P. 255–258;
  • Vasile Ilica. Fântâna Albă: O mărturie de sânge (istorie, amintiri, mărturii). - Oradea: Editura Imprimeriei de Vest, 1999.
  • Marian Olaru. Consideraţii preliminare despre demografie si geopolitica pe teritoriul Bucovinei. Analele Bucovinei. Tomul VIII. Partea I. Bucuresti: Editura Academiei Române, 2001
  • Ţara fagilor: Almanah cultural-literar al românilor nord-bucovineni. Cernăuţi-Târgu-Mureş, 1994
  • Aniţa Nandris-Cudla. Amintiri din viaţă. 20 de ani în Siberia. Humanitas, Bucharest, 2006 (second edition), (румунски) ISBN 973-50-1159-X
  • The Bukovina Society of the Americas
  • United States of Greater Austria
  • United States of Greater Austria

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Буковина