Буковина

Етничка мапа Буковине данас

Мапа Буковине и окружења (Румуни подразумевају већу територију, обојено у зелено)

Застава Буковине

Буковина (укр. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина.

Своје званично немачко име (die Bukowina), добила је док је била под Аустријском владавином (1775-1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.

Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.

Историја

У 5. веку Буковином су владали Авари, па све до 7. века када су се појавили Словени који су се ту тада и населили. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.

У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.

Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.

После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта или прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново, током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.

Карпати у Буковини.

Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске монархије.

Становништво

Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Украјинци, Руси).

Буковина као целина

По попису из 1910. године Буковина је имала укупно 800.198 становника и од тога Русина (Украјинци) 38,88 %, Румуна 34,38 %, Немаца 21,24%, Јевреја 12,86%, Пољака 4,55%, Секеља 1,31%, Словака 0,08%, остало су били Руси, Италијани, Срби, Хрвати, Турци, Јермени и Роми.

По подацима из пописа у Аустроугарској број становника по годинама је био:

Година	Румуни		Русини (Украјинци)		Остали
1786	91,823	67,8 %	31,671	23,4 %	12.000	8,8 %
1848	209,293	55,4 %	108,907	28,8 %	59,381	15,8 %
1869	207.000	40,5 %	186.000	36,4 %	118,364	23,1 %
1880	190,005	33,4 %	239,960	42,2 %	138,758	24,4 %
1890	208,301	32,4 %	268,367	41,8 %	165,827	25,8 %
1900	229,018	31,4 %	297,798	40,8 %	203,379	27,8 %
1910	273,254	34,1 %	305,101	38,4 %	216,574	27,2 %

Украјински део Буковине

По попису из 1995. године, процентуални однос становништва у Чернивачкој области био је следећи:

• 75% Украјинци
• 10% Румуни
• 9,0% Молдавци
• 6,0% Руси
• 1,7% Јевреји
• 0,5% Пољаци

Румунски део Буковине

По попису из 1992. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:

• 96,6% Румуни
• 1,4% Украјинци
• 0,7% Роми
• 0,3% Немци
• 0,4% Пољаци
• 0,1% Секељи (Мађари)

Послератне поделе

После Првог светског рата и распада Аустро−Угарске Монархије 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.

Сенжерменским уговором (Saint Germain) из 1919. године цео јужни део Буковине потпада под румунску власт и постаје део Румуније.

После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија Област Чернивци (Чернівецька область), док област Сучаве остаје Румунима.

Важнији градови

	Историја Секеља
Предања Секеља Хунски владари • Хуни • Утигури • Кутригури Кама Таркан • Руга • Бледа • Атила Хунски лук • Мађарски лук    Ердељ Ердељ Сикулени • Сикулицидијум Олт (река) Секељи Јанош Хуњади    Велике сеобе Секеља Буковина Сучава (река) Манеути † Јакобешти † Тибени Дорнешти † Ворницени Мари    Култура Секеља Копја Секељ капија Ровашко писмо    Банатски Секељи Скореновац Иваново (Панчево) Војловица    Види (Секељи) још: Портал:Мађарска Чанго • Палоци • Кумани • Јаси • Хајду (Мађари) Мађарска имена • Мађарска имена Турул птица • Чардаш Историја Мађарске • Мађарско-румунски рат (1919)
	Категорија:Историја Секеља

• На северу: Чернивци (укр. Чернівці, рум. Cernăuţi)
• На југу: Сучава (рум. Suceava, укр. Сучава)

Види још

• Румунија
• Украјина

Референце

• edited by O. Derhachov (1996). Українська державність у ХХ столітті. (Ukrainian statehood of the twentieth century). Politychna Dumka. 
• [1] (оригинал на немачком језику - има још енглеска и француска верзија)
• WorldStatesmen (under Ukraine)
• Dumitru Covălciuc. Românii nord-bucovineni în exilul totalitarismului sovietic
• Victor Bârsan "Masacrul inocenţilor", Bucuresti, 1993, pp.18–19
• Ştefan Purici. Represiunile sovietice... P. 255–258;
• Vasile Ilica. Fântâna Albă: O mărturie de sânge (istorie, amintiri, mărturii). - Oradea: Editura Imprimeriei de Vest, 1999.
• Marian Olaru. Consideraţii preliminare despre demografie si geopolitica pe teritoriul Bucovinei. Analele Bucovinei. Tomul VIII. Partea I. Bucuresti: Editura Academiei Române, 2001
• Ţara fagilor: Almanah cultural-literar al românilor nord-bucovineni. Cernăuţi-Târgu-Mureş, 1994
• Aniţa Nandris-Cudla. Amintiri din viaţă. 20 de ani în Siberia. Humanitas, Bucharest, 2006 (second edition), (румунски) ISBN 973-50-1159-X
• The Bukovina Society of the Americas
• United States of Greater Austria
• United States of Greater Austria

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Буковина