Буковина
Буковина (укр. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина.
Своје званично немачко име (die Bukowina), добила је док је била под Аустријском владавином (1775-1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.
Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.
Садржај |
Историја [уреди]
У 5. веку Буковином су владали Авари, па све до 7. века када су се појавили Словени који су се ту тада и населили. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.
У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.
Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.
После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта или прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново, током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.
Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске монархије.
Становништво [уреди]
Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Украјинци, Руси).
Буковина као целина [уреди]
По попису из 1910. године Буковина је имала укупно 800.198 становника и од тога Русина (Украјинци) 38,88 %, Румуна 34,38 %, Немаца 21,24%, Јевреја 12,86%, Пољака 4,55%, Секеља 1,31%, Словака 0,08%, остало су били Руси, Италијани, Срби, Хрвати, Турци, Јермени и Роми.
По подацима из пописа у Аустроугарској број становника по годинама је био:
| Година | Румуни | Русини (Украјинци) | Остали | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1786 | 91,823 | 67,8 % | 31,671 | 23,4 % | 12.000 | 8,8 % |
| 1848 | 209,293 | 55,4 % | 108,907 | 28,8 % | 59,381 | 15,8 % |
| 1869 | 207.000 | 40,5 % | 186.000 | 36,4 % | 118,364 | 23,1 % |
| 1880 | 190,005 | 33,4 % | 239,960 | 42,2 % | 138,758 | 24,4 % |
| 1890 | 208,301 | 32,4 % | 268,367 | 41,8 % | 165,827 | 25,8 % |
| 1900 | 229,018 | 31,4 % | 297,798 | 40,8 % | 203,379 | 27,8 % |
| 1910 | 273,254 | 34,1 % | 305,101 | 38,4 % | 216,574 | 27,2 % |
Украјински део Буковине [уреди]
По попису из 1995. године, процентуални однос становништва у Чернивачкој области био је следећи:
Румунски део Буковине [уреди]
По попису из 1992. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:
Послератне поделе [уреди]
После Првог светског рата и распада Аустро−Угарске Монархије 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.
Сенжерменским уговором (Saint Germain) из 1919. године цео јужни део Буковине потпада под румунску власт и постаје део Румуније.
После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија Област Чернивци (Чернівецька область), док област Сучаве остаје Румунима.
Важнији градови [уреди]
|
|
||
|---|---|---|
|
Хунски владари • Хуни • Утигури • Кутригури
Кама Таркан • Руга • Бледа • Атила Хунски лук • Мађарски лук Види (Секељи) још:
|
||
|
|
||
Види још [уреди]
Референце [уреди]
- edited by O. Derhachov (1996). Українська державність у ХХ столітті. (Ukrainian statehood of the twentieth century). Politychna Dumka.
- [1] (оригинал на немачком језику - има још енглеска и француска верзија)
- WorldStatesmen (under Ukraine)
- Dumitru Covălciuc. Românii nord-bucovineni în exilul totalitarismului sovietic
- Victor Bârsan "Masacrul inocenţilor", Bucuresti, 1993, pp.18–19
- Ştefan Purici. Represiunile sovietice... P. 255–258;
- Vasile Ilica. Fântâna Albă: O mărturie de sânge (istorie, amintiri, mărturii). - Oradea: Editura Imprimeriei de Vest, 1999.
- Marian Olaru. Consideraţii preliminare despre demografie si geopolitica pe teritoriul Bucovinei. Analele Bucovinei. Tomul VIII. Partea I. Bucuresti: Editura Academiei Române, 2001
- Ţara fagilor: Almanah cultural-literar al românilor nord-bucovineni. Cernăuţi-Târgu-Mureş, 1994
- Aniţa Nandris-Cudla. Amintiri din viaţă. 20 de ani în Siberia. Humanitas, Bucharest, 2006 (second edition), (румунски) ISBN 973-50-1159-X
- The Bukovina Society of the Americas
- United States of Greater Austria
- United States of Greater Austria