Буковче (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Буковче.
Буковче
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Географски подаци
Географске
координате
44° 12′ 06" СГШ
22° 36′ 02" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 47 m
Становништво (2002)
број становника 1442
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Буковче

 Буковче на мапи Србије


Координате: 44° 12′ 06" СГШ, 22° 36′ 02" ИГД
Буковче је насеље у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1442 становника (према попису из 1991. било је 2399 становника).

Садржај

[уреди] Демографија

У насељу Буковче живи 1220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (46,5 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 462 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2676 [1]
1953. 2765
1961. 2702
1971. 2677
1981. 2658
1991. 2399 1810
2002. 2263 1442
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.277 88,55%
Власи
  
103 7,14%
Румуни
  
14 0,97%
Роми
  
8 0,55%
Македонци
  
2 0,13%
Бугари
  
1 0,06%
непознато
  
9 0,62%


[уреди] Подаци из историјског архива Неготин

Буковче је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 7 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 48 метара надморске висине, на левој обали Јасеничке реке, десне притоке Дунава (у близини ушћа реке Тимок у Дунав). Северна географска ширина насеља је 44° 12’ 10”, источна географска дужина 22° 36’ 03”, а површина атара 1.840 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина или преко насеља Кобишнице. Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље Буковча које је у то време имало 50 домова, године 1586. имало је 16, док је под аустријском окупацијом 1736. године имало укупно 80 домова.

Старо насеље је настало на данашњој локацији, одакле се у другој половини 18. и почетком 19. века премештало на место звано Селиште. Данашње насеље подељено је на Горњи, Средњи и Доњи крај. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Након Првог светског рата у њему су живеле следеће фамилије Абраши (слава св. Арханђел и св. Врач), Антонешти (слава Митровдан), Ћосе (слава Петковица), Фируловићи (слава Митровдан), Микуловићи (слава Петковица), Конекешти (слава Петковица), Пакалешти (слава Ђурђевдан), Првујкићи (слава Петковица), Крстићи (слава св. Арханђел и Петковица), Богдановићи (слава Митровдан), Шурку (слава Петковица), Карбунарешти (слава св. Никола), Поповићи (слава св. Андреја и Петковица), Јонешкићи (слава Петковица), Калиновићи (слава св. Арханђел и Петковица), Табаковићи (слава Митровдан), Јонешкићи (слава Петковица), Балђиешти (слава св. Никола), Немценешти (слава св. Арханђео), Беловановићи (слава св. Никола), Недељкоњи (слава св. Андреја), Лацкулешти (слава Петковица), Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи (слава св. Тодор), Пуфанешти (слава св. Арханђео), Вражиорешти (слава Петковица), Кројтаревићи (слава Петковица), Мијуљешти (слава Петковица), Петкуљешти (слава Митровдан), Ђакуљешти (слава Петковица), Морари (слава св. Арханђео), Баланешти (слава Петковица), Трујкићи (слава Петковица), Белегешта (слава Петковица), Бабика (слава св. Тодор), Плотађановићи (слава Петковица), Радујевчани (слава Петковица), Ђевердићи (слава Петковица), Котец (слава Петковица), Биладв (слава Петковица и св. Никола), Царани (слава Петковица), Парадика (слава Петковица), Стојкуљешти (слава Петковица) и Медоешти (слава Петковица).

Заветина насеља је Ђурђевдан.

Становништво Буковча је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Буковче је имало 445 кућа и 2480 становника, године 1948. – 558 кућа и 2676 становника, а 2002. године 659 кућа и 1430 становника. Четвороазредна основна школа у насељу постоји од 1905. године. Школске 2006/2007. године имала је 54 ученика. Насеље има Земљорадничку задругу (од 1901. године), заједнички задружни дом са Кобишницом од 1948. године, електричну расвету (од 1953. године), асфалтни пут добија 1976, а телефонске везе са светом 1978. године.



[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе


Насељена места општине Неготин

Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици