Буковче (Неготин)

За остале употребе, погледајте чланак Буковче.

Буковче
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Географски подаци
Географске координате	44° 12′ 06" СГШ 22° 36′ 02" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	47 m
Становништво (2002)
број становника	1442
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG
Буковче  Буковче на мапи Србије

Буковче је насеље у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1442 становника (према попису из 1991. било је 2399 становника).

Демографија

У насељу Буковче живи 1220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (46,5 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 462 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2676 1953. 2765 1961. 2702 1971. 2677 1981. 2658 1991. 2399 1810 2002. 2263 1442

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.277	88,55%
Власи			103	7,14%
Румуни			14	0,97%
Роми			8	0,55%
Македонци			2	0,13%
Бугари			1	0,06%
непознато			9	0,62%

Подаци из историјског архива Неготин

Буковче је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 7 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 48 метара надморске висине, на левој обали Јасеничке реке, десне притоке Дунава (у близини ушћа реке Тимок у Дунав). Северна географска ширина насеља је 44° 12’ 10”, источна географска дужина 22° 36’ 03”, а површина атара 1.840 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина или преко насеља Кобишнице. Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље Буковча које је у то време имало 50 домова, године 1586. имало је 16, док је под аустријском окупацијом 1736. године имало укупно 80 домова.

Старо насеље је настало на данашњој локацији, одакле се у другој половини 18. и почетком 19. века премештало на место звано Селиште. Данашње насеље подељено је на Горњи, Средњи и Доњи крај. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Након Првог светског рата у њему су живеле следеће фамилије Абраши (слава св. Арханђел и св. Врач), Антонешти (слава Митровдан), Ћосе (слава Петковица), Фируловићи (слава Митровдан), Микуловићи (слава Петковица), Конекешти (слава Петковица), Пакалешти (слава Ђурђевдан), Првујкићи (слава Петковица), Крстићи (слава св. Арханђел и Петковица), Богдановићи (слава Митровдан), Шурку (слава Петковица), Карбунарешти (слава св. Никола), Поповићи (слава св. Андреја и Петковица), Јонешкићи (слава Петковица), Калиновићи (слава св. Арханђел и Петковица), Табаковићи (слава Митровдан), Јонешкићи (слава Петковица), Балђиешти (слава св. Никола), Немценешти (слава св. Арханђео), Беловановићи (слава св. Никола), Недељкоњи (слава св. Андреја), Лацкулешти (слава Петковица), Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи (слава св. Тодор), Пуфанешти (слава св. Арханђео), Вражиорешти (слава Петковица), Кројтаревићи (слава Петковица), Мијуљешти (слава Петковица), Петкуљешти (слава Митровдан), Ђакуљешти (слава Петковица), Морари (слава св. Арханђео), Баланешти (слава Петковица), Трујкићи (слава Петковица), Белегешта (слава Петковица), Бабика (слава св. Тодор), Плотађановићи (слава Петковица), Радујевчани (слава Петковица), Ђевердићи (слава Петковица), Котец (слава Петковица), Биладв (слава Петковица и св. Никола), Царани (слава Петковица), Парадика (слава Петковица), Стојкуљешти (слава Петковица) и Медоешти (слава Петковица).

Заветина насеља је Ђурђевдан.

Становништво Буковча је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Буковче је имало 445 кућа и 2480 становника, године 1948. – 558 кућа и 2676 становника, а 2002. године 659 кућа и 1430 становника. Четвороазредна основна школа у насељу постоји од 1905. године. Школске 2006/2007. године имала је 54 ученика. Насеље има Земљорадничку задругу (од 1901. године), заједнички задружни дом са Кобишницом од 1948. године, електричну расвету (од 1953. године), асфалтни пут добија 1976, а телефонске везе са светом 1978. године.

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	7			11
80+	40			39
75-79	40			63
70-74	60			79
65-69	46			51
60-64	42			58
55-59	43			43
50-54	58			49
45-49	38			44
40-44	39			38
35-39	40			35
30-34	48			33
25-29	38			39
20-24	32			40
15-19	21			33
10-14	28			37
5-9	33			37
0-4	33			27
просек	46.5			47.7

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 558 571 576 553 545 515 462

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 95 120 86 52 50 37 12 7 1 2 3.12

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	592	76	427	57	32	-
Женски	655	65	410	149	31	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	310	166	-	-	31	8	34	21	4	14
Женски	188	130	-	-	9	-	5	17	1	1
Оба	498	296	-	-	40	8	39	38	5	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	1	2	8	5	4	-	-	11
Женски	1	1	1	10	6	5	-	-	1
Оба	2	2	3	18	11	9	-	-	12

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)