Булевар краља Александра
  Булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА |
|
|---|---|
  |
|
| Општина | Палилула (Београд), Врачар, Звездара |
| Почетак | Трг Николе Пашића и Ул. кнеза Милоша и Таковска ул. |
| Крај | Смедеревски пут и Партизанска ул. |
| Дужина | 7000 m |
| Ширина | 10 до 35 m |
| Створена | у Старом веку |
| Названа | 1997. |
| Стари називи | Бул. револуције, Бул. ослобођења, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. фишеклија, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“, Цариградски друм, Виа милитарис |
 |
|
|
Булевар зими
  |
|
Булевар краља Александра (раније Булевар Револуције) je, са својих 7.5 km дужине, друга по реду најдужа улица Београда.[1]
Улица је добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године. а испред зграде Више пословне школе, му је подигнут споменик.
[уреди] Знаменитости улице
Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.
Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма.
Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић.
Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији.
Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
[уреди] Спољашње везе
- Булевар краља Александра
- Сеча 330 платана у Београду („Блиц“, фебруар и март 2010)
- У Булевару краља Александра почело сађење платана („Политика“, 19. октобар 2010)
