Бундеслига Њемачке у фудбалу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бундеслига Њемачке
Bundesliga2.png

Лого Бундеслиге Њемачке

Спорт Фудбал
Конфедерација УЕФА
Држава Застава Немачке Њемачка
Основана 1963.
Ранг 1
Нижи ранг Друга Бундеслига
Број клубова 18
Домаћи куп Куп Њемачке
Међународна такмичења Лига шампиона
Лига Европе
Највише освојених титула ФК Бајерн Минхен
(22)
Тренутни првак ФК Бајерн Минхен (2013/14)
Вебсајт www.bundesliga.de
Olympic torch current event.svg 2013/14.

Бундеслига Њемачке у фудбалу је једна од најквалитетнијих фудбалских лига свијета. По одлуци фудбалског савеза Њемачке у златној сали Вестфален хале у Дортмунду 28. јула 1962., о оснивању фудбалске савезне лиге, се од сезоне 1963/64. одржава такмичење за првака Њемачке у лига-систему. По тадашњим правилима, сваки клуб лиге игра против сваког клуба по једну утакмицу у гостима и код куће. Клуб са највише освојених поена постаје првак Њемачке. Три посљедње пласирана фудбалска клуба прелазе у другу савезну лигу[1].

За савезну фудбалску лигу Њемачке, је до 2001. био одговоран Фудбалски савез Њемачке (нем. Deutscher Fußball-Bund), а од те године одговорност преузима неовооснована њемачка фудбалска лига (нем. Deutsche Fußball Liga), као приватна подорганизација фудбалског савеза.

Најуспјешнији клуб Бундеслиге до сада је Бајерн Минхен са 23 титуле првака[2].

Преглед[уреди]

Бундеслига се састоји од двије лиге, 1. бундеслиге и 2. бундеслиге. Друга бундеслига је за један ранг нижа лига која постоји од 1974. године.

Бундеслиге су професионална такмичења, као и трећа лига. Док су све остале лиге аматерског карактера, иако није неуобичајено да послују и дјелују веома професиналнно (потписивање уговора са играчима и сл.).

Фудбалска лигашка структура њемачке / 1903. до данас

Њемачка СР Њемачка СР Њемачка СР Њемачка Њемачка Њемачка ДР Њемачка
Класа 1994. - данас 1974.-1994. 1963.-1974. 1946-1963 1933.-1945. 1903-1932 НДР
1949.-1991.
I Бундеслига Бундеслига Бундеслига Оберлига Гаулига Вербандслига НДР Оберлига
II 2. Бундеслига 2. Бундеслига Регионаллига 2. Оберлига Бециркслига Бециркслига НДР Лига
III регионална лига аматерска оберлига 1. аматерска лига 1. аматерска лига ▼ ??? ▼ ??? НДР Лига
IV Оберлига Вербандслига 2. аматерска лига 2. аматерска лига Бециркслига
V Ландеслига/Вербанцлига1 Ландеслига А-Класа А-Класа Општинска класа
VI Бецирксоберлига2 ▼ ??? Б-Класа Б-Класа
VII Бециркслига
VIII Општинска лига3
IX Општинска лига А
X Општинска лига Б
XI Општинска лига Ц

1 Раније се звала „ландеслига“, негдје и „вербандслига“.
2 Бецирксоберлига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.
3 Општинска лига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.

Испод класе 2. Бундеслиге, лиге су углавном подијељене на регионалној основи. На примјер, Регионаллига се тренутно састоји од сјеверне и јужне (Nord division, Süd division), а оберлига се састоји од 9 група, које представљају савезне државе или велике градске или географске површине. Класе испод Оберлиге се регионално разликују. Лигашка структура се често мијењала, обично репрезентујући степен развоја тог спорта у тим регионима. Почетком 1990е, након политичких услиједиле су и спортске, односно промјене у организацији такмичења као и уједињење лига бивших одвојених Њемачких држава.

Посједовање лиценце је за један клуб услов учествовања у такмичењима њемачке бундеслиге. Сходно томе, недостатак исте представља принудно учешће у такмичењима једне од регионалних лига.

Распоред утакмица[уреди]

У току године, сваки клуб игра против сваког клуба по двије утакмице. Једну код куће, а једну у гостима. Сезона траје од августа до маја или јуна, у годинама европских или свјетских првенстава и до априла. Од 1980. постоји и зимска пауза (децембар, јануар и фебруар). Утакмице почињу суботом у 15:30 сати (у задње вријеме мањи дио утакмица се игра и петком и недјељом).

Клуб са највише освојених поена на крају сезоне постаје првак Њемачке. Два посљедња клуба на табели, падају директно у 2. лигу, док 16-ти игра релегационе утакмице са трећепласираним из друге лиге. Побједник остаје, односно прелази у прву лигу.

Један клуб за побједу у једној утакмици добија три поена а његов противник нула поена. За неријешен резултат оба клуба добијају по један поен. При изједначеном броју поена на табели на крају сезоне, више се пласира онај са бољом гол-разликом. При изједначеној гол разлици се више пласира клуб са више постигнутих голова. При изједначеном броју постигнутих голова, игра се удлучујућа утакмица. Њен побједник се позиционира више на табели.

Историја[уреди]

Општи подаци[уреди]

Још 1932. је тадашњи председник фудбалског савеза Феликс Линеман (нем. 'Felix Linnemann') тражио увођење „царске лиге“, једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови Њемачке. Тај предлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шесдесетих година је првак Њемачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.

Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (нем. 'Hermann Neuberger'), пар седмица после завршетка светског првенства у Чилеу, где је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљег такмичења. 28 јула 1962. је на седници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.

Пре је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из северне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалних лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.

Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге[уреди]

Сезона Шампион бундеслиге[3]
1963/64 Келн
1964/65 Вердер Бремен
1965/66 Минхен 1860
1966/67 ФК Ајнтрахт Брауншвајг
1967/68 Нирнберг
1968/69 Бајерн Минхен
1969/70 Борусија Менхенгладбах
1970/71 Борусија Менхенгладбах
1971/72 Бајерн Минхен
1972/73 Бајерн Минхен
1973/74 Бајерн Минхен
1974/75 Борусија Менхенгладбах
1975/76 Борусија Менхенгладбах
1976/77 Борусија Менхенгладбах
1977/78 ФК Келн
1978/79 Хамбургер
1979/80 Бајерн Минхен
1980/81 Бајерн Минхен
1981/82 Хамбургер
1982/83 Хамбургер
1983/84 Штутгарт
1984/85 Бајерн Минхен
1985/86 Бајерн Минхен
1986/87 Бајерн Минхен
1987/88 Вердер Бремен
1988/89 Бајерн Минхен
1989/90 Бајерн Минхен
1990/91 Кајзерслаутерн
1991/92 Штутгарт
1992/93 Вердер Бремен
1993/94 Бајерн Минхен
1994/95 Борусија Дортмунд
1995/96 Борусија Дортмунд
1996/97 Бајерн Минхен
1997/98 Кајзерслаутерн
1998/99 Бајерн Минхен
1999/00 Бајерн Минхен
2000/01 Бајерн Минхен
2001/02 Борусија Дортмунд
2002/03 Бајерн Минхен
2003/04 Вердер Бремен
2004/05 Бајерн Минхен
2005/06 Бајерн Минхен
2006/07 Штутгарт
2007/08 Бајерн Минхен
2008/09 Волфсбург
2009/10 Бајерн Минхен
2010/11 Борусија Дортмунд
2011/12 Борусија Дортмунд
2012/13 Бајерн Минхен
2013/14 Бајерн Минхен

60-те[уреди]

У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне су лигу требали напустити и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.

70-те[уреди]

Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. „бундеслига скандала“ изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972. и свјетском првенству 1974. нагло поправља. Борусија Менхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Менхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Менхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978. гдје је побиједила са 12:0.

80-те[уреди]

Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјех тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера (нем. Boris Becker) и Штефи Граф (нем. Steffi Graf), је додатно утицао да се интерес гледалаца већински окренуо тениским догађањима.

90-те[уреди]

1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/92. прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.

Почетком 90-их, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (треће мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996.) као и маркентишким акцијама фудбалског савеза.

Данас[уреди]

До 2001. за бундеслигу је био одговоран њемачки фудбалски савез, а од те године, одговорност преузима новооснована њемачка фудбалска лига, као приватна подорганизација фудбалског савеза. Она добија надлежности додјеле лиценци клубовима као и за маркетинг лиге.

Утакмицом Хамбургер - Бајерн Минхен, 24. август 2003. године, бундеслига слави свој 40. рођендан. Те године се уводи пракса означавања броја побијеђених шампионата, звијездама бундеслига на дресовима клубова.

До сада, на својим дресовима, 6 клубова носи звијезде бундеслиге:


Умијешаност њемачког судије Роберта Хојцера (нем. Robert Hoyzer) у скандал манипулисања спортским опкладама 2005. године, је довела до кризе у лиги али не и до пада броја гледалаца. У току 306 утакмица сезоне 2005/2006., утакмице је посјетило преко 11,56 милиона навијача (Ø 37.781 гледалаца по једној утамици), што је више од просјечног броја гледалаца у лигама Шпаније, Италије или Енглеске.

Клубови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бундеслига Њемачке у фудбалу 2013/14.

У сезони 2013/14. учествује следећих 18 клубова:

Најбољи стријелац[уреди]

Најбољих 10 стријелаца бундеслиге свих времена
Мјесто Вријеме Играч Голова Просјек
1 1965 - 1979 Немачка Герд Милер 365 0.85
2 1968 - 1988 Немачка Клаус Фишер 268 0.50
3 1965 - 1978 Немачка Јуп Хаинкес 220 0.60
4 1969 - 1990 Немачка Манфред Бургсмилер 213 0.48
5 1990 - 2003 Немачка Улф Кирстен 181 0.52
6 1983 - 1999 Немачка Штефан Кунц 179 0.40
7 1973 - 1986 Немачка Дитер Милер 177 0.58
8 1975 - 1993 Немачка Клаус Алофс 177 0.42
9 1964 – 1977 Немачка Хенес Лер 166 0.44
10 1974 - 1984 Немачка Карл-Хајнц Румениге 162 0.52

Најбољи стријелац њемачке бундеслиге свих времена је Герд Милер[4] (нем. Gerd Müller). Он је у 427 утакмица постигао 365 голова, и 5 пута добио награду за најбољег стријелца бундеслиге. 1972. је добио награду од УЕФЕ за најбољег стријелца европе златну копачку.

Рекорди у Бундеслиги[уреди]

Играч са највише утакмица[уреди]

Највише одиграних утакмица имао је Карл-Хајнц Кербел, који је између 1972. и 1991. за Ајнтрахт из Франкфурта одиграо 605 утакмица.

Остали рекорди[уреди]

  • Највише аутоголова: Манфред Калц из Хамбургера (6)
  • Најстари играч бундеслиге: Клаус Фичел из Вердер Бремена (43 године).
  • Постигнут го од најмлађег играча: Нури Шахин из Борусије из Дортмунда (16 година и 335 дана).
  • Највише црвених картона: Јенс Новотни (8 пута).
  • Највише голова из једанаестерца: Манфред Калц (53 са 7 промашених).
  • Највише титула првака као тренер: Удо Латек (8 пута).
  • Највише титула првака као играч: Мемет Шол (8 пута).
  • Највише утакмице као тренер: Ото Рехагел (820 утакмица).
  • Најбржи гол бундеслиге: Ђовани Елбер (11 секунди)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


kineski