Бурек

Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Бурек (Француска).

Бурек
Парче бурека са месом
Порекло
Регија/Држава	Османско царство
Детаљи
Врста јела	предјело
Температура јела	топло и хладно
Главни састојци	тесто, сир, месо

Бурек (тур. börek; алб. byrek; грч. μπουρέκι, μπουρεκάκι; хеб. בורקס) је предјело или слатка пита или пециво које се може пронаћи у многим земљама које су некад биле у саставу Османског царства. Прави се од лиснатог теста или киселог теста, и углавном се пуни сиром, млевеним месом или поврћем (најчешће спанаћ).

Име

Börek вероватно потиче из турске кухиње. Börek је турска реч за ово слојевито јело од теста, али такође и за остала јела од теста. Само у турском језику реч бурек има тако широко значење. У свим осталим језицима у којима је позајмљена, реч се односи само на неке врсте пецива.

Име може долазити од турске речи bur (савијати); , слично као и у српском, где речи савијача (од савијати) и гибаница (по једној теорији настало од гибати, иако други сматрају да је корен реч из египатског арапског ’giban’, што значи сир) такође описују одређено слојевито јело од теста, или можда од персијске речи būrek.

Борек (Турска)

У Турској su böreği ("водени бурек") је више тестастог типа, обично са фета сиром. Kürt böreği ("курдски бурек") је бурек без пуњења, а често се једе са посутим шећером у праху на врху.

Бурек (бивша Југославија)

Бурегџиница у Загребу

У бившој Југославији реч бурек није нигде коришћена као хипероним (као на пример пита, колач), као у турском језику. Бурек има две реализације: једну у Србији, а другу у Босни и Херцеговини (од стране сва три народа - Бошњака, Срба и Хрвата). Оба јела се такође праве и у Хрватској и Словенији, где су их увели углавном албански и босански пекари почевши од 1960их.

Бурек је у редовној понуди свих пекара и обично се једе као "брза храна". Пошто је бурек тешка и масна храна, често се конзумира са јогуртом. Осим у пекарама, бурек се продају у специјализованим продавницама званим бурегџинице (на српскохрватском) или бурекџилницама (на македонском) које продају искључиво бурек (или пите) и јогурт. Ове бурегџинице су заправо само врста пекара које су постојале пре почетка 18. века. Оне су врло честе у Босни и Херцеговини и поприлично честе у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Србији. У Београду није било бурегџиница до почетка 1990-тих пошто је бурек од почетка продаван у свакој пекари у ширем смислу.

Српски (округли) бурек

У Србији се реч бурек односи на специјално јело од теста. Коре се праве од теста и бацају се кроз ваздух, да би се развукле. Традиционалне испуне су пржено млевено месо или сир. Празан бурек се такође традиционално прави. Додатне варијанте укључују надев од јабука, вишања, печурки и модерне варијанте пица бурека.

Рецепт за модерни округли бурек је развијен у Нишу, где га је 1498. представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истанбула.

Сваке године се у Нишу одржава такмичење бурека (Бурегџијада). 2005. је направљен бурек од 100 kg , са пречником од 2 m и сматра се највећим буреком икада направљеним.

Босански (умотани) бурек

Умотани бурек

У Босни и Херцеговини реч бурек се односи само на другу врсту јела од теста и само када је напуњено месом. Танке коре се напуне и затим се умотају. Исто јело са сиром се назива сирница, јело са спанаћем и сиром је зељаница, јело са кромпиром је кромпируша, а све оне се називају пите. Ова врста јела је врло популарна у Хрватској, где су је увели Босански Хрвати. У српске градове босанско јело је уведено преко избеглица из грађанског рата током 1990их и оно се често назива сарајевска пита или босанска пита. Нека слична јела, иако су донекле шира и са тањим корама се називају савијаче или просто пита у Србији. Међутим, ова јела се углавном праве у домаћинствима и традиционално се не нуде у пекарама.

У Босни је бурек јело пуњено само са месом. Постоји језичка тежња у Хрватској да се користи реч бурек само за јело са сиром. У Србији, увек се мора рећи бурек + надев (са месом, на пример).

Бирек (Албанија)

Trouglasti burek u Tirani

У Албанији, ово јело се назива "byrek Shqiptar me perime" (албанска пита са поврћем), али се такође често изговара као бурек, посебно међу Албанцима у Сједињеним Државама, исељеницима са Косова и Метохије. Облик бурек је позајмљеница из српског језика коју су посудули Албанци са Космета.

Већина од пита које направе албански кувари нису слатке; у ствари, надеви пита су скоро увек слани. Зато парче такве пите може добро да послужи као главно јело у оброку.

Бурек се у Албанији често прави у облику троугла и знатно је мање дебљине него у осталом делу Балкана.

Буреки (Грчка)

У Грчкој, буреки или бурекаки је мало пециво које се прави од лиснатог теста.

Бурекас (Израел)

За више информација погледајте чланак Бурекас

Бурекас се прави од киселог теста које је напуњено различитим надевима. Међу популарнијим надевима су сир, пире кромпир, спанаћ, плави патлиџан, пица и печурке.

Израелски бурекас долази у неколико облика, који показују врсту надева. Закони кашрута захтевају избегавање једења млечних пецива са онима које садрже месо и зато постоји уобичајени различити облици да укажу на различите врсте надева боурекаса. Бурекас са сиром долази у облику правоуглих и једнокраких троуглова и има две различите величине. Бурекас са сиром долази у облику квадра. Пица-бурекас подсећа на концентричне ваљке, док бурекас са спанаћем подсећа на машну од пецива. Постоје и такозвани “турски борекаци” који имају изглед заобљених једнакостраничних троуглова и пуњени су различитим надевима, чија се врста може одредити по њиховој спољашњости.

Брик (Тунис)

Брик је туниски бурек који се састоји од јајета у троугаоном пециву са сецканим луком и першуном.

Бурек као културна референца

Име једног од највећих интернет форума у Србији је форум Бурек.

Постоји и истоимени албум Дина Мерлина.

У Турској се може чути израз који често користи сиромашна, па чак и средња класа: „Нисам довољно богат да једем баклаву и бурек сваког дана“.