Бурек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Бурек (Француска).
Бурек
Burek trokut 3.png

Парче бурека са месом

Порекло
Регија/Држава Ottoman flag Османско царство[1]
Детаљи
Врста јела предјело
Температура јела топло и хладно
Главни састојци тесто, сир, месо
P Food.png

Бурек (тур. börek; алб. byrek; грч. μπουρέκι, μπουρεκάκι; хеб. בורקס) је предјело, слатка пита или пециво које се може пронаћи у многим земљама које су некад биле у саставу Османског царства. Прави се од лиснатог или киселог теста, и углавном се пуни сиром, млевеним месом или поврћем (најчешће спанаћ).

Име[уреди]

Börek вероватно потиче из турске кухиње. Börek је турска реч за ово слојевито јело од теста, али такође и за остала јела од теста. Само у турском језику реч "бурек" има тако широко значење. У свим осталим језицима у којима је позајмљена, реч се односи само на неке врсте пецива.

Име може да долази од турске речи bur (савијати);[2][3], слично као и у српском, где речи савијача (од савијати) и гибаница (по једној теорији настало од гибати, иако други сматрају да је корен реч из египатског арапског ’giban’, што значи сир[4]) такође описују одређено слојевито јело од теста, или можда од персијске речи būrek.[5]

Борек (Турска)[уреди]

У Турској su böreği ("водени бурек") је више тестастог типа, обично са фета сиром. Kürt böreği ("курдски бурек") је бурек без пуњења, а често се једе са посутим шећером у праху на врху.

Бурек (бивша Југославија)[уреди]

Бурегџиница у Загребу

У бившој Југославији реч бурек није нигде коришћена као хипероним (као на пример пита, колач), као у турском језику. Бурек има две реализације: једну у Србији, а другу у Босни и Херцеговини (од стране сва три народа - Бошњака, Срба и Хрвата). Оба јела се такође праве и у Хрватској и Словенији, где су их увели углавном албански и босански пекари почевши од 60-их.

Бурек је у редовној понуди свих пекара и обично се једе као "брза храна". Пошто је бурек тешка и масна храна, често се конзумира са јогуртом. Осим у пекарама, бурек се продају у специјализованим продавницама званим бурегџинице (на српскохрватском) или бурекџилницама (на македонском) које продају искључиво бурек (или пите) и јогурт. Ове бурегџинице су заправо само врста пекара које су постојале пре почетка 18. века. Оне су врло честе у Босни и Херцеговини и поприлично честе у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Србији. У Београду није било бурегџиница до почетка 1990-их пошто је бурек од почетка продаван у свакој пекари у ширем смислу.

Српски (округли) бурек[уреди]

У Србији се реч бурек односи на специјално јело од теста. Коре се праве од теста и бацају се кроз ваздух, да би се развукле. Традиционалне испуне су пржено млевено месо или сир. Празан бурек се такође традиционално прави. Додатне варијанте укључују надев од јабука, вишања, печурки и модерне варијанте пица бурека.

Рецепт за модерни округли бурек је развијен у Нишу, где га је 1498. представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истанбула. [6]

Сваке године се у Нишу одржава такмичење бурека (Бурегџијада). 2005. је направљен бурек од 100 kg [7], са пречником од 2 m и сматра се највећим буреком икада направљеним.[8]

Босански (умотани) бурек[уреди]

Умотани бурек

У Босни и Херцеговини реч бурек се односи само на другу врсту јела од теста и само када је напуњено месом. Танке коре се напуне и затим се умотају. Исто јело са сиром се назива сирница, јело са спанаћем и сиром је зељаница, јело са кромпиром је кромпируша, а све оне се називају пите. Ова врста јела је врло популарна у Хрватској, где су је увели босански Хрвати. У градове у Србији босанско јело је уведено преко досељеници из грађанског рата током 90-их и оно се често назива сарајевска пита или босанска пита. Нека слична јела, иако су донекле шира и са тањим корама, у Србији се називају савијаче или просто пита. Међутим, ова јела се углавном праве у домаћинствима и традиционално се не нуде у пекарама.

У Босни је бурек јело пуњено само са месом. У Србији, увек се при наручивању мора напоменути и надев ("са месом", "са сиром"...).

Бирек (Албанија)[уреди]

Троугласти бурек у Тирани

У Албанији се ово јело назива "byrek Shqiptar me perime" (албанска пита са поврћем), али се такође често изговара као бурек, посебно међу Албанцима у Сједињеним Државама, исељеницима са Косова и Метохије.

Већина од пита које направе албански кувари нису слатке; у ствари, надеви пита су скоро увек слани. Зато парче такве пите може добро да послужи као главно јело у оброку.

Бурек се у Албанији често прави у облику троугла и знатно је мање дебљине него у осталом делу Балкана.

Буреки (Грчка)[уреди]

У Грчкој, буреки или бурекаки је мало пециво које се прави од лиснатог теста.

Бурекас (Израел)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бурекас

Бурекас се прави од киселог теста које је напуњено различитим надевима. Међу популарнијим надевима су сир, пире кромпир, спанаћ, плави патлиџан, пица и печурке.

Израелски бурекас долази у неколико облика, који показују врсту надева. Закони кашрута захтевају избегавање једења млечних пецива са онима које садрже месо и зато постоји уобичајени различити облици да укажу на различите врсте надева боурекаса. Бурекас са сиром долази у облику правоуглих и једнокраких троуглова и има две различите величине. Бурекас са сиром долази у облику квадра. Пица-бурекас подсећа на концентричне ваљке, док бурекас са спанаћем подсећа на машну од пецива. Постоје и такозвани “турски борекаци” који имају изглед заобљених једнакостраничних троуглова и пуњени су различитим надевима, чија се врста може одредити по њиховој спољашњости.

Брик (Тунис)[уреди]

Брик је тунижански бурек који се састоји од јајета у троугаоном пециву са сецканим луком и першуном.

У Турској се може чути израз који често користи сиромашна, па чак и средња класа: "Нисам довољно богат да једем баклаву и бурек сваког дана."

Извори[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ^ „Turkish Food Passion: Borek with Spicy Cheese (Çökelek Böreği)“ Приступљено 27. 8. 2011.. 
  2. ^ Tietze, Türkisches etymologisches Wörterbuch, Band I, Ankara/Wien
  3. ^ Ahmet Toprak (Late 1980s). Eastern European Connection
  4. ^ Блиц, 28. 1. 2005, стр. 6
  5. ^ Abdulah Skaljic (1985). Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku.
  6. ^ Doderović, M.. "Draži burek nego "Mek"" (HTML), Glas Javnosti, Glas Javnosti, 08.07.2004.
  7. ^ K., D. "Slistili i burek od 100 kila" (HTML), Glas Javnosti, Glas Javnosti, 05.09.2005.
  8. ^ "U Nišu okupljeni ljubitelji bureka..." (HTML), Revija UNO 129, NIP "Druga kuća".