Бутмир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Улица у Бутмиру

Бутмир је сарајевско насеље у близини Илиџе у Сарајевском кантону. На подручју Бутмира живи око 5 хиљада становника. Бутмир је познат као археолошко налазиште у коме су пронађене ископине још из доба неолита.

Географија[уреди]

Бутмир се налази у Сарајевској долини. Поред њега протиче мали поток који се у улива у ријеку Жељезницу у центру Илиџе. Илиџа се налази западно од Бутмира, док је Сарајево сјевероисточно. Између Сарајева и Бутмира се налази Међународни аеродром Бутмир, главни аеродром Босне и Херцеговине.

Историја[уреди]

Бутмир је најпознатији по археолошким налазиштима који потиче из неолита. Људи који су живјели тамо пре око 4500 година створили су посебну културу која је данас позната по називу Бутмирска култура.

У Бутиру се налази важна база НАТО пакта. Центар за обуку Бутмир је основан априла 2005. у партнерству 12 земаља.

Бутмирска култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бутмирска култура
Бутмирска ваза

Бутмирска култура је култура млађег неолита у централној Босни, која је заузимала шири простор него Какањска група. Осим локалитета у Бутмиру, налазишта ове културе су и Обре, Околиште, Кисељак У Бутмиру је откривен велики број земуница из периода Бутмирске културе. Неке су имале огњишта у унутрашњости. Сахране су биле у оквиру насеља, без прилога, а скелети су дјечји. Положај скелета је згрчен или опружен на леђима.

Керамика је веома декоративна и разноврсна. Дели се на: фину керамику, карактеристични облици су: лоптасте вазе, цилиндрчне вазе са извијеним ободом и крушколике вазе. Затим је јавља Фина црноглачана керамика (биконичне шоље и зделе, заобљене шоље и зделе, вазе на нози), спирално-тракаста (најизразитија врста, јављају се лоптасте вазе, биконичне зделе и шоље, крушколике вазе. Мотиви су спиралоидни, тракасти, бијела инкрустрација на великој површини. У другој фази ове културе керамика је хварско-лисичићког типа (заобљене зделе и шољеса ненаглашеним ободом, лоптасте вазе са прстенастом ногом). У посљедњој фази долази до дегенерације бутмирског стила.

У Бутмиру је откривена и пластика, углавном су то реалистичне људске представе.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Праистоија југословенских земаља, II, Сарајево, 1983.

Спољашње везе[уреди]

Координате: 43°49′N 18°20′E / 43.817, 18.333