Буџинкан

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Буђинкан)


Moderna Јапанска борилачка вештина
Буџинкан доџо
武神館道場
Buj-logo.jpg
Буџинкан лого, састоји се од стилизованог „Буџин“ канџија.
Оснивач
Masaaki Hatsumi 2. децембар 1931
Датум оснивања
Shōwa Period
(1926–1989)
c.1970
Тренутни главешина
Masaaki Hatsumi c.1970 - до данас
Подучаване вештине
Име Опис
Bujinkan Budō Taijutsu
(武神館武道体術)
Хватање, ударци, коришћење оружја и невидљивих техника. (Некада се називао Bujunkan Ninpō Taijutsu).
Школе претече
Gyokko-ryū Kosshijutsu (玉虎流骨指術) • Kotō-ryū Koppōjutsu (虎倒流骨法術) • Shinden Fudō-ryū Dakentaijutsu (神伝不動流打拳体術 • Takagi Yōshin-ryū Jūtaijutsu (高木揚心流柔体術) • Kuki Shinden-ryū Happō Bikenjutsu (九鬼神伝流八法秘剣術) • Gikan-ryū Koppōjutsu (義鑑流骨法術) • Togakure-ryū Ninpō (戸隠流忍法) • Gyokushin-ryū Ninpō (玉心流忍法) • Kumogakure-ryū Ninpō (雲隠流忍法)
Наследне школе
Genbukan, Jinenkan, To-Shin Do

Буџинкан (кућа светог ратника), или исправније Bujinkan Dōjō (武神館道場?) је организација која се бави проучавањем и увежбавањем борилачке вештине нинџуцу. Води је и њом управља sōke Масаки Хацуми (初見良昭 Hatsumi Masaaki), који је учио од Тошицугу Такамацуа (高松寿嗣 Takamatsu Toshitsugu). Буџинкан Хомбу доџо се налази у Ноди недалеко од Токија. Буџинкан доџо се може наћи свуда по свету.

Буџинкан доџо метод се назива буџинкан будо тајђуцу (武神館武道体術 Bujinkan Budō Taijutsu), и представља скуп девет борилачких вештина (ryūgi), од којих су неке биле или јесу породичне традиције (ryūha).

Вештина се раније називала буџинкан нинпо тајђуцу (Bujinkan Ninpō Taijutsu) а пре тога је била позната под опште народним називом нинђуцу. Међутим, многи озбиљни упражњаваоци ове вештине избегавају назив нинђуцу, због погрешне репутације настала око термина нинђа и њихових борилачких вештина пре свега кроз разних нинђа-филмова.

Тренинг[уреди]

Тренинг се генерално назива тајђуцу (уметност тела), и састоји се од голоруких и наоружаних техника борбе. Већина основних тајђуцу техника којима се подучавају почетници, потиче од шест основних традиција у склопу Буџинкана: Kotō-ryū, Gyokko-ryū, Shinden Fudō-ryū, Takagi Yōshin-ryū, Kuki Shinden-ryū и Togakure-ryū.

Веома широк спектар коришћења оружја се подучава, укључујући следеће: мачеви попут daitō, wakizashi и tantō, бамбусни shinai, дрвени bokken, mogito, или мачеви направљени од меканих материјала зарад веће сигурности, попут fukuro shinai, затим штапови различитих дужина (, ), кратки штапови (hanbō, hanjō), 'nawa (конопац), kusari-fundo (ланац са тегом), kusarigama (срп са ланцем), yari (копље), kusarigama, kyoketsu shoge, jutte, tessen (жељезна лепеза), naginata (јапанска хелебарда), kunai (алатка за копање), као и различите облике shurikenа.

Буџинкан будо тајђуцу вештина не укључује учешћа у такмичењима и турнирима.

Школе[уреди]

Буџинкан укључује подучавање девет класичних школа борења.

Дан[уреди]

Буџинкан доџо установљава серију од девет kyū звања испод нивоа shodan, почевши од mukyu (без звања) а затим од kukyu (9 kyu) до ikkyu (1 kyu), где је 9. kyu најнижи ранк а 1. kyu највиши. Као и у осталим јапанским борилачким вештинама, попут каратеа и џудоа, неранкирани (mukyū) полазници носе бели појас, а они са ранком shōdan и изнад, носе црни појас. Kyū ниво полазника, носе обојене појасеве, мада боја појаса варира од места до места. За разлику од осталих борилачких вештина, боја није у релацији са kyu-нивоом који полазник поседује. У Јапану, некада је био обичај да мушкарци на kyu-нивоу носе зелени, а жене црвени појас, мада је овај обичај напуштен. Данас, сви, било мушки било женски полазници Буџинкана, носе зелени појас у већини Јапанских доџоа. Изван Јапана, неке земље још увек прате традицију зелено за мушкарце - црвено за жене, док остали користе зелено за све полазнике.

У почетку је било 10 дан нивоа, као и код већине борилачких вештина које користе kyū/dan систем... али ово је променио sōke Масаки Хацуми на 15 dan нивоа. Како је Хацуми рекао, у феудалним временима, човек се сматрао човеком способним да иде у бој са навршених петнаест година, те отуда 15 дан нивоа. Затим је наставио да се шали како је данас година зрелости 21, па ће можда опет подићи ниво. Нивои су подељени у три групе; 1-5 dan Ten (Рај), 6-10 dan Chi (Земља), 11-15 dan Jin (Човек, у смислу човечанства). Jin нивои су даље подељени у пет Godai, основних елемената; chi (земља), sui (вода), ka (ватра), (ветар) и (void).

Полазников ниво је приказан бојом емблема названим MON, уписаним канџијем „бу"(武) и „џин“ (神). Постоји четири врсте wappena (од 9. до 1. kyū, од 1. до 4. dan, од 5. до 9. dan и од 10. до 15. dan) понекад у пратњи до четири сребрне или златне звезде (називаним hoshi) изнад или испод емблема, које представљају индивидуални ранк.

На полагању за 5. dan, полазник полаже пред сōкеом како би установио да су способни да осете присуство опасности и у стању да је избегну. Полазник са звањем godan или изнад, има право да се пријави за учитељску лиценцу (shidōshi menkyo). Шидоши има право да отвори свој сопствени доџо, и издаје звања својим полазницима до нивоа 4. dan. Полазник са звањем између 1. и 4. dan може да постане лиценцирани „асистент учитељ“ (shidōshi-ho).

Спољашње везе[уреди]