Буњевачки језик
Буњевачки језик је назив за језик Буњеваца у Бачкој. Базиран је на икавском наречју штокавског јужнословенског дијалекта. Буњевачки језик није у службеној употреби у Србији, али се употребљава у неким медијима: у Суботици на буњевачком језику излазе Буњевачке новине,[1] док Радио телевизија Војводине емитује део свог програма и на буњевачком.[2]
Садржај |
Историја употребе и статистика [уреди]
Прва школа на буњевачком језику отворена је у Сомбору 1717. године, а потом су школе отворене и у Бачу (1734), Гари (1735), Бођанима (1741) и Суботици (1752).[3] 1745. године, град Суботица добија свој статут написан на буњевачком језику, [4] док је 1850. године буњевачки језик озваничен у службеној употреби у Суботици.[3] Угарским законом из 1868. године, народним мањинама су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на мађарском језику.[3]
Према попису из 1910. године, 33.247 грађана Суботице је изјавило да им је буњевачки матерњи језик. Током постојања Југославије, говорници буњевачког су у резултатима пописа сврставани у говорнике српскохрватског језика.
У резултатима пописа из 2002. године у Србији приказани су само говорници већих језика, док су грађани који су изјавили да им је матерњи језик буњевачки сврстани у категорију „остали језици“. На подручју Севернобачког округа број говорника осталих језика је 2002. године износио 9.512, док је на подручју Западнобачког округа износио 7.551.
Извори [уреди]
- ^ Bunjevačke novine
- ^ Други Програм :: Радио-Телевизија Војводине
- ^ а б в Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.
- ^ Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад, 2008, стр. 19.
