Бјалиничи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бјалиничи
Бялы́нічы; Белы́ничи

Музей Бялыніцкага-Бірулі.jpg
Бјалинички локални музеј

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Област Застава Могиљовске области Могиљовска област
Рејон Бјалинички рејон
Основан први помен током XVI века
Становништво
Становништво (2012) 10.639 (процена)
Географске карактеристике
Координате 53°59′44″N 29°42′35″E / 53.99558, 29.70958
Временска зона UTC+3
Бјалиничи на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Бјалиничи
Бјалиничи на мапи Белорусије
Остали подаци
Поштански код 213051
Позивни број +375 2232
Регистарска ознака 6
Веб-страна Варошица Бјалиничи


Координате: 53° 59′ 44" СГШ, 29° 42′ 34" ИГД

Бјалиничи или Бјелиничи (блр. Бялы́нічы; рус. Белы́ничи) је насељено место са административним статусом варошице (городской посёлок) у источном делу Републике Белорусије. Административно припада Бјалиничком рејону (чији је уједно и административни центар) Могиљовске области.

Према процени из 2012. у насељу је живело 10.639 становника.

Географија[уреди]

Бјалиничи се налазе на обалама реке Друт на око 36 км западно од административног центра рејона града Могиљова.

Кроз град пролази аутопут који повезује Могиљов са Минском.

Историја[уреди]

Насеље Бјалиничи се први пут спомиње у литванским архивама из XVI века као село Оршанског округа Витебског војводства и феудални посед атамана Лава Сапеге. Према легенди насеље су основали потомци извесног словена Бјелина па отуда и назив Бјалиничи („Бјалинови синови“). Према другој легенди име насеља које је основано 1240. потиче у знак сећања на чудесну светлост којом је зрачила чудотворна икона Мајке Божије (Бјалиничи - „Беле ноћи“) коју су у ту област донели кијевски монаси.

Насеље је током XVII века било важан католички верски центар, а у католичком манастиру је од 1624. до 1653. постојала жива штампарска делатност.

Бјалиничи добијају Магдебуршко право и постају слободан трговачки град 4. октобра 1634. године.

Године 1772. Бјалиничи улазе у састав Руске Империје и постају део Могиљовског округа. Према поидацима из 1785. у насељу је у то време живео 831 становник у 108 домаћинстава.

Насеље је интензивније почело да се развија почетком XX века. Библиотека је основана 1909. године. Бјалинички рејон је основан 17. јула 1924. и у то време у ансељу су основане прве колхозне заједнице. Године 1927. основана је локална метеоролошка станица, а већ следеће године насеље је добило и електричну енергију.

Бјалиничи су 27. септембра 1938. административно уређени као варошица (рус. городской посёлок).

Становништво[уреди]

Према процени, у насељу је 2012. живело 10.639 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
8.073[1] 10.625[1] 10.625[1] 10.688[1] 10.639[1]

Привреда[уреди]

Бјалиничи су познати по млечној индустрији, а нарочито по производњи квалитетних сирева.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]