Бјелашница
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
Координате: 43° 42′ 56" СГШ, 18° 17′ 05" ИГД
| Бјелашница | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 2067 m (Звјездарница) |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
 |
|
Бјелашница је планина у средишњем делу Босне и Херцеговине, смештена југозападно од града Сарајева. Као и сусједна Јахорина и Бјелашница припада динарском планинском систему.
Садржај |
Положај и грађа [уреди]
Представља пространу крашку висораван која се дужином од 15 km пружа у правцу североисток –југозапад, а тако је и нагнута. Северни део висоравни има просечну висину од 1.900 m. Ту су и највиши врхови Бјелашнице: Бјелашница (локални назив Звјездарница или Звјездара, 2.067 m), Крвавац (2.062 m) и Влахиња (2.057 m). Јужни део висоравни је нешто нижи, просечно 1.200 m.
Највећи део Бјелашнице грађен је од средњи и горњих тријаских кречњака и доломита. Кречњачко-доломитне масе су испуцале бројним пукотинама, које су предиспонирале јаке крашке процесе, због којих се падавине брзо губе у подземље, па је Бјелашница скоро безводна. За време дилувијалне глацијације на Бјелашници су били глечери (ледници), најјаче резвијени на њеној северној и североисточној страни. И данас има трагова деловања тих глечера. Висораван Бјелашницу пресекле су на истоку и југоистоку кањонска долина Ракитнице, а на југу и југозападу долина горњег тока реке Неретве.
Клима [уреди]
На највишем делу (2.067 m надморске висине) подигнута је 1894. метеоролошка станица, која је уједно и највиша стално настањена тачка у Босни и Херцеговини. Средња годишња температура износи само 0,7 °C, због изразито ниских зимских температура. Највиша температура достиже 24 °C, а најнижа -41 °C. Лети је прекривена густом зеленом травом, а зими и до 3 m високим снегом. Стални снежни прекривач траје од новембра до јуна месеца. Снажни ветрови и громови су климатско обиљежје ове босанске планинске лепотице. Доминантни ветрови су бура и југо.
Флора и фауна [уреди]
На Белашници су до висине од 1.900 m шуме и ливаде, а изнад њих је травнато подручје са местимично полеглом црногорицом (клековина). Највиши гребени су оголели. На Бјелашници живи вук, медвед, дивља свиња, срна, лисица и друга ретка ривљач.
Насеља [уреди]
Бећа насеља на Бјелашници су:Чуховићи, Умољани, Лукавац и др. Становници се највише баве сточарством и сечом шуме.
Спорт и туризам [уреди]
У склопу Зимских олимпијских игара у Сарајеву, на Бјелашници су изграђени бројни спортски и туристички објекти, који се и данас користе, тако да је Бјелашница врло атрактивна за зимски и летњи туризам.
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
