Бјеловарско-билогорска жупанија
Координате: 46° 1' 26" СГ Ш, 16° 32' 42" ИГД Бјеловар
| Бјеловарско-билогорска жупанија | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Хрватска жупанија | |||||
| Опште информације | |||||
| Седиште жупаније | Бјеловар | ||||
| Површина | 2.652 km² | ||||
| Број становника | 119.743 (2011) | ||||
| Густина становништва | 45 стан/km² | ||||
| Позивни број | 043 | ||||
| ISO 3166-2:HR | HR-07 | ||||
| Жупан | Мирослав Чачија (ХСС) | ||||
| Званична презентација | Бјеловарско-билогорска жупанија | ||||
Бјеловарско-билогорска жупанија се налази је на северозападу Републике Хрватске. У економском погледу ова жупанија је најјача пољопривредна жупанија у Хрватској.
Садржај |
Становништво[уреди]
Према попису из 2011. у жупанији је живело 119.764 становника.
| Попис 2011.[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 101,582 | 84,82% | ||
| Срби | 7,552 | 6,31% | ||
| Албанци | 743 | 0,62% | ||
| Аустријанци | 3 | 0,00% | ||
| Бошњаци | 121 | 0,10% | ||
| Бугари | 12 | 0,01% | ||
| Власи | 1 | 0,00% | ||
| Мађари | 881 | 0,74% | ||
| Македонци | 80 | 0,07% | ||
| Јевреји | 10 | 0,01% | ||
| Италијани | 73 | 0,06% | ||
| Немци | 93 | 0,08% | ||
| Пољаци | 12 | 0,01% | ||
| Роми | 391 | 0,33% | ||
| Румуни | 11 | 0,01% | ||
| Руси | 12 | 0,01% | ||
| Русини | 10 | 0,01% | ||
| Словаци | 34 | 0,03% | ||
| Словенци | 102 | 0,09% | ||
| Турци | 2 | 0,00% | ||
| Украјинци | 12 | 0,01% | ||
| Црногорци | 63 | 0,05% | ||
| Чеси | 6,287 | 5,25% | ||
| остали | 90 | 0,08% | ||
| регионална припадност | 10 | 0,01% | ||
| верска припадност | 264 | 0,22% | ||
| нераспоређено | 18 | 0,02% | ||
| неизјашњени | 1,003 | 0,84% | ||
| непознато | 292 | 0,24% | ||
| укупно: 119.764 | ||||
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 133.084 становника (3 % становништва Хрватске) са просечном густином насељености од 50 становника/km².
Етнички састав је био следећи: Хрвати 82,6 %, Срби 7.1 %, Чеси 5,3, Мађари 0,9 % % и други. У овој жупанији живи највише припадника чешке националне мањине у Хрватској.
По попису из 1991. године етнички састав је изгледао овако: Хрвати 67,88%, Срби 16,14%, Бошњаци, Албанци, Роми и остали 8,74%, Чеси 5,82%, Мађари 1,40%
Број становника по пописима[уреди]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 133.084 | 144.042 | 149.551 | 157.811 | 167.599 | 170.651 | 166.485 | 173.597 | 162.453 | 163.039 | 150.825 | 130.901 | 101.420 | 95.981 | 84.893 |
Извор[уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Политика[уреди]
Тренутни жупан је Дамир Бајс, а дожупан Крешо Јелавић.
Скупштина се састоји од 43 посланика:
- Хрватска сељачка странка (HSS) 15
- Хрватска демократска заједниц (HDZ) 9
- Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 8
- Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 4
- Хрватска народна странка (HNS) 2
- Хрватски Блок (HB) 4
- независни кандидат 1
Географија[уреди]
Бјеловарско-билогорска жупанија се налази у источном делу скупа жупанија средишњег подручја Хрватске. На северу се граничи са Копривничко-крижевачком, на североистоку са Вировитичко-подравском, на југу са Сисачко-мославачком и на западу са Загребачком жупанијом. Обухватаа простор четири карактеристичне географске целине: Билогору (северно и североисточно), граничне масиве Папука и Равне горе (источно), Мославачку гору (југозападно), и долину реке Чесме и Илове (западно, средишње и јужно).
Бјеловарско-билогорска жупанија заузима површину од 2.652 km², што је 3,03% од укупне површине Хрватске и на њеном подручју живи 131.343 становника (према попису из 2001. године), што износи око 3% становништва Хрватске. Средиште жупаније је град Бјеловар са 41.083 становника што чини 31,3% укупног броја становништва жупаније. Бјеловар је политичко, културно и економско средиште жупаније.
Економија[уреди]
На подручју Беловарско-билогорске жупаније налазе се значајни извори нафте, земног гаса, кварцног песка, глине и термалних вода. У жупанији је најзаступљенија производња хране и сточарство, што резултује значајном производњом млека и меса. Сем пољопривреде у жупанији је развијена прехрамбена, дрвна, металопрерађивачка и текстилна индустрија.
Референце[уреди]
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.“. Državni zavod za statistiku Приступљено 6. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди]
- Званична страница града ((hr))
|
|||||||||||||