Војномедицинска академија
| Војномедицинска академија | |
|
|
|
|---|---|
| Локација |  Бањица, Београд, Србија |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1980. |
Војномедицинска академија (ВМА) у Београду је здравствена установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији.[1] Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлинички центар, центар за контролу тровања, траума центар, центар хитне помоћи, центар за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[2]
ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области медицине, стоматологије, фармације, биохемије, молекуларне биологије, ветерине, физичке хемије и психологије),[3] домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.
Садржај |
[уреди] Историјат
Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића 2. марта 1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909. установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рентген, стоматолошким одељењем и сл. Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка I светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[2]
Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла 1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948. основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950. установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија.
У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.
Одлуком Владе Србије од 1. јануара 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[4]
[уреди] Активности
Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).
Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.
Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[2]
[уреди] Достигнућа
Године 1990. на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.
[уреди] Извори
- ^ Установе Војске Југославије. Приступљено на дан 1. 3. 2008.
- ^ а б в Брендови Србије. Приступљено на дан 1. 3. 2008.
- ^ Излагачи 2007.. Приступљено на дан 1. 3. 2008.
- ^ Не тражимо привилегије. Приступљено на дан 1. 3. 2008.
[уреди] Спољашње везе
|
Начелници Војномедицинске академије | |
|---|---|---|
|
Херберт Краус (1949-1953) | Саломон Леви (1953-1954) | Херберт Краус (1954-1956) | Иво Краљ (1956-1958) | Томислав Кроња (1959-1971) | Ђорђе Драгић (1971-1979) | Боривој Врачаревић (1979-1982) | Владимир Војводић (1982-1988) | Михајло Ђукнић (1989-1992) | Јован Бијелић (1992-1996) | Ацо Јовичић (1996-2001) | Момчило Крговић (2001-2002) | |
||
