Википедија:Троловање

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Википедија:ТРОЛ)
Такве људе је најбоље избегавати, пошто умеју да буду ВЕОМА увредљиви ако им се супротставите!

Троловање се може дефинисати као намерно покушавање ометања нормалног функционисања Википедије и њених уредника, администратора, програмера и других људи који раде на стварању њених садржаја и помажу у њеном одржавању. Троловање је кршење неписаних правила која постоје у интернет заједницама и обично се предузима с циљем да се створе нови сукоби или да се распламте већ постојећи. Обично садржи коментар једног корисника на рачун квалитета измене другог корисника. Не треба га мешати са длакавим чудовиштима која обично живе испод мостова, у пећинама итд.

Троловање није увек исто што и вандализам, иако се и вандализам може употребити у сврху троловања. Вандал може бити неко ко једноставно ужива у уношењу лажних података, у вређању случајних корисника или ширењу личних схватања на неодговарајући начин. Трол намерно злоупотребљава слабости људске природе или онлајн заједнице како би изнервирао друге кориснике.

Има много врста корисника-штеточина који се ипак не могу сврстати у тролове. Корисници који воле да улазе у рат изменама, или у ратове око неутралне тачке гледишта, неваспитани корисници, корисници који стално критикују Википедијину структуру и процесе не могу се увек сврстати и у тролове.

Основна карактеристика тролова јесте у томе што их далеко више интересују реакције других корисника на њихове измене него оно што обично интересује Википедијанце: тачност, проверљивост, разумљивост и општи квалитет чланака. Ако трол не добије одговор на своје изазивачке измене, онда тешко да се може сматрати тролом.

Основна политика у вези са троловањем је врло једноставна: молимо вас, уздржите се.

Дефиниција троловања[уреди | уреди извор]

Оснивач Википедије, Џимбо Вејлс, држи предавање о томе како се носити с троловима.

Дефинисање троловања често је поприлично тешко. Сама природа тролова састоји се у томе да измичу било којој дефиницији која би ограничила њихова понашања и да стално налазе нове начине како да сметају. Следећи текст ће вам дати само оквирну идеју о томе шта је трол и шта тролови раде, јер је једноставно немогуће предвидети све што неко може да уради како би намерно пореметио хармонију на Википедији. Из тог разлога, никада се нису ни дефинисале неке мере против тролова.

Троловање је злонамеран покушај да се омета уређивање на Википедији. Незнање није троловање. Уредник који се искрено не слаже с нечим није трол. Саме по себи, погрешне номинације, гласови, и предлози политике нису троловање. Све ово се може сврстати под троловање само ако је мотивисано злом намером и пре свега личном мотивацијом, никако незнањем или пристрасношћу. Ово треба имати увек на уму кад се жели неко прогласити тролом.

Ако покушавате да одредите да ли је неко трол или није, увек прво претпоставите да није. Објасните учтиво и разумно дотичном кориснику које грешке чини; укажите му на званичну политику, приручник за стил, и на раније дискусије које имају везе са вашим спором. Не закључујте да је неко трол све док тај неко не покаже апсолутно одсуство способности или жеље да прихвати аргументе и да коригује своје ставове или понашање на основу информација које су му други корисници дали. Чак и тада, боље је уздржати се од даље дискусије и оставити другима да закључе оно што је очигледно, уместо да неког називате тролом и тиме изазовете још већи сукоб. Боље је чак и замајавати се с тролом више него што је потребно него отерати искреног, али лоше информисаног корисника. Не заборавите да увек примењујете принципе засноване на политици понашања према новајлијама.

Врсте троловања[уреди | уреди извор]

Све ово идентификује одређена понашања која практикују неки тролови. Међутим, то не значи да је свако ко се тако понаша трол. Такође, не значи да неко ко се није тако понашао није трол. Важан део у дефиницији „троловања“ јесте да је то увек нешто што неко други ради.

Ратовање изменама[уреди | уреди извор]

Типичан пример троловања јесте намерна измена или пост чији садржај укључује контроверзне тврдње с циљем распиривања рата. Овакве „распиривачке“ измене углавном врше корисници који су у мањини по неком питању, или имају неко контроверзно схватање и најискреније верују да тај став није презентован на адекватан начин на Википедији, па стога покушавају да нађу разуман начин да га представе. Тролови, међутим, никада не траже консензус, него увек искључиво инсистирају на свом ставу одбијајући сваки покушај да се дође до неког компромиса.

Неће сви „тролови-ратници изменама“ одабрати очигледно контроверзне теме, јер кључна карактеристика трола у овом случају није садржај измене, него начин на који учествује у дискусији о измени, као и свако одбијање да размотри понуђене аргументе и доказе, или да прихвати консензус.

Људи који страсно верују у оно о чему пишу такође се понекад понашају на начин који би се могао протумачити као троловање. Многи људи који нису тролови одбијају компромисе, а понекад компромис и није најбоље решење.

Датотеке и чланци с увредљивом садржином[уреди | уреди извор]

Понекад је вређање Википедијанаца или читалаца једина сврха писања неких чланака или слања неких датотека. У таквим случајима, као што је копирање садржаја са шок сајтова, оваква понашања третирају се као вандализми. С друге стране, упорно и нападно инсистирање на томе да је чланак са јасно увредљивим садржајем заправо сасвим легитиман енциклопедијски чланак може се квалификовати као троловање.

Злоупотреба процеса[уреди | уреди извор]

Намерна злоупотреба процеса је омиљена забава тролова. У овај тип троловања спада на пример, константно номиновање за брисање чланака који су очигледно енциклопедијски, номиновање клица за сјајне чланке, учестало и неосновано изношење примедби на рад других корисника на Тргу и другим сличним страницама, тражење интервенције администратора на Администраторској табли код проблема за чије решавање нису потребна администраторска овлашћења, номиновање за администраторе корисника који очигледно не испуњавају ни минимум услова, корекције у чланцима оних реченица које су већ у апсолутном складу са Приручником стила, константно упозоравање недужних корисника да не вандализују, и сл. Када кажемо да је нешто „очигледно“ или „неосновано“, то значи да би свако ко претпоставља добру вољу проценио исто. Имајте у виду да понекад нешто што је вама очигледно није баш толико очигледно и другима. Називати неког тролом само зато што се не слаже с вама може изазвати свађе које могу бити веома штетне како за Википедију, тако и за ваш углед у заједници.

Чак и онда кад неко очигледно крши политику, то обично ради из пуког незнања. То зависи од одговора који корисник да кад му се укаже на одређену политику. Ако прихвати политику, или покуша да је промени на за то предвиђеном месту, вероватно није трол. Ако једноставно прогласи политику „погрешном“ (али не учини никакав напор да је промени), или је једноставно игнорише, врло је могуће да се ради о тролу. Наравно, не заборавите да политике на Википедији никад нису црно-беле. Понекад је новом кориснику веома тешко да разуме компликовани систем ауторитета које Википедија користи, а врло често ти системи нису нигде детаљно описани (а у неким случајима, чак нису ни званично успостављени). Ако корисник устврди да наводна политика заправо и није никаква политика, можда би било најбоље да потражите помоћ од других корисника. Предложите новом кориснику да се обрати заједници на Тргу или IRC-ју, где ће му искуснији корисници помоћи да се боље упозна са системом.

Досађивање[уреди | уреди извор]

Још један облик троловања се манифестује (испољава) кроз константно постављање питања на која су одговори или очигледни или их је лако наћи. Наравно, понекад оно што је очигледно једној особи, другој баш и није. Ако неки корисник поставља очигледно глупа питања, помозите му и упутите га на изворе који би му решили дилему. Такође га можете упутити на Трг. Ако је и поред тога корисник и даље упоран, кажите му да бисте му радо помогли али да немате времена. Ако и даље настави да запиткује иако сте му јасно одговорили на питање, или почне да се жали како му не помажете, постоји могућност да се ради о тролу, али такође је врло могуће да је корисник само мало лењ или збуњен. Од свих троловања, код овог је најбитније да не погрешите у процени корисника. Не заборавите: Википедија је извор знања. Будите увек љубазни и спремни да подучите људе. Ипак, и ово може бити један од начина да се тролује, тако да може бити оправдано да кажете неком да вас остави на миру ако сте већ све учинили што је у вашој моћи да му помогнете и да одговорите на његова питања.

Непримерено критиковање[уреди | уреди извор]

Неки тролови воле да критикују пројекат и његове политике, кориснике, администраторе, циљеве. Често се те критике манифестују као оптужбе за завере или стварање кланова, или се претварају у праве кампање које имају циљ да прогурају пристрасни поглед на неке теме, или да оцрне одређеног корисника, и сл. На пример, тролови расисти, кад им се неко супротстави, обично оптужују Википедију за марксизам, комунизам или политичку коректност. Конструктивна критика пројекта је увек добро дошла, уколико је изречена на правом месту. Не препоручује се да се критике постују на више места, или на местима која очигледно не служе за ту сврху, као на пример чланци или странице са политикама Википедије. Исто као и покретање дискусије о контроверзним темама -- ако се ради у циљу унапређења ствари и подстицања конструктивне дискусије, може бити од велике користи пројекту и корисницима. Ако се ради злонамерно и са задњим намерама, може да створи проблеме. Наравно, ако се с новим корисником поступа грубо, он то може протумачити као заверу, а нарочито ако за те жалбе не постоји одређено место. Такође, дефиниција конструктивности такође је врло субјективна категорија.

Креативно троловање[уреди | уреди извор]

Природа троловања је деструктивна, а једна од најдеструктивнијих ствари јесте изналажење нових начина за изазивање проблема који се не косе директно са правилима. Без обзира колико је ваша дефиниција троловања добра, предани трол ће се сетити нечега што вама на памет никад не би пало.

Стога је ово, на неки начин, категорија у коју буквално све може упасти — ако је корисник константно деструктиван, без обзира на сву могућу љубазност, учтивост, консензусе и посредовања која заједница улаже не би ли га одвратила од таквог понашања — значи да тролује. Ако корисник који је у конфликту било какве врсте, инсистира на правилу док истовремено грубо крши дух тог правила, то је сигуран знак да се ради о троловању.

Међутим, у овим граничним случајима је изнад свега најважније покушати претпоставити најбољу намеру, и потражити начин да се постигне консензус не само у вези са оним што ви мислите да је троловано, него и о томе да ли је неко трол или није. Кад се суочите с креативним троловањем, најбоље би било да дођете на ову страницу и да предложите додавање још једног описа троловања у секцији о типовим троловања. Ако се остали сложе с вама да се ради о троловању, онда се можете вратити у борбу са тим закључком као додатним аргументом. У случају да се овој страници ипак не додају нови описи троловања, једино администратор има право да одлучи да ли ће неки корисник бити блокиран због креативног троловања.

Како се носити с троловима?[уреди | уреди извор]

Не храните тролове[уреди | уреди извор]

Најлепше вас молимо, не храните тролове.

Уобичајени савет кад је троловање у питању јесте „Не храните тролове“. Понекад се скраћено пише НХТ. Иако интернет ветерани сматрају овај савет тотално бескорисним јер ће се у заједници увек наћи неко ко ће реаговати на провокације трола, други и даље сматрају да је то врло ефикасан начин борбе против тролова. Избегавање потпиривања страсти барем ће допринети да се ситуација не погорша. Ако би понашање прерасло у злоупотребу или вандализам, то је врло лако решити.

Како се носити против тролова који ратују изменама[уреди | уреди извор]

Наравно, понекад тролови једноставно не могу да се игноришу а да се не угрози интегритет чланка, нарочито у случајима кад дође до троловања ратом измена. У тим случајима, треба водити пре свега рачуна о унапређивању Википедије, али не заборавите на принцип Останите хладне главе кад се уређивање усија и не оклевајте да тражите помоћ од администратора или других корисника. Такође, не заборавите Википедијино правило о три враћања. Ако неко тролује чланак, други ће вам сигурно прискочити у помоћ како би се одржала првобитна верзија. На крају, можда ће трол и одустати, или ће се доћи до неког споразума како се носити с њим.

Како се носити с троловима који шаљу увредљив материјал[уреди | уреди извор]

Иако је игнорисање на четовима, форумима и другим онлајн заједницама можда најбољи начин борбе против тролова, то ипак не функционише са послатим материјалом на Википедију. Ако не реагујете, тај материјал остаје у бази података и видљив је на интернету. Чланци који не испуњавају услове за брзо брисање треба да се одмах кандидују за брисање на за то одговарајућој страници. Ипак, требало би да се води рачуна да се расправа води стриктно око чињеница. Жустра дискусија око брисања коју ће трол или његови луци сигурно распиривати заједљивим и подбадачким коментарима, може само додатно да мотивише трола.

Значај „закаснелих ревертовања“[уреди | уреди извор]

На Википедији, један од најефектнијих начина борбе против константне злоупотребе јесте „закаснело ревертовање“, то јест, остављање злонамерне измене да стоји неко време (обично дан-два) пре него што се врати. Ако не одговорите одмах на троловање, ускратићете неваљалцу задовољство да види да је постигао циљ, а такође дајете време другим корисницима да примете недолично понашање.

Дакле, да поновимо: „Не храните (превише) тролове.“

Како се носити са злоупотребом процеса?[уреди | уреди извор]

За разлику од тролова који вандализују чланке, где је штета директна, код троловања путем злоупотребе процеса штета је углавном индиректне природе. Генерално је најбоље само изразити своје противљење и не уплитати се у дискусију. Често се дешава да је неко већ подробно објаснио разлоге против номинације, тако да ви можете само рећи да се слажете и готово. Ако је већ видљиво да ће гласање пропасти, гомилање објашњења за објашњењем или лични напади на постављача гласања неће ништа променити: номинација ће без обзира на све пропасти. Ако гласања овог типа постану превише честа, можда не би било лоше да прибегнете политици решавања сукоба. Овај процес је спор и напоран, али објективно је најбољи начин да се проблеми реше. Будите стрпљиви и пустите да се ствари одвијају својим током.

Како се носити с досађивањем и непримереним критиковањем[уреди | уреди извор]

У зависности од места и озбиљности, најбоље је игнорисати овакво понашање, или поступити као у случају троловања ратом измена. Ако се троловање врши на вашој страници за разговор, игноришите га, или с времена на време ревертујте тролове измене (једном на сваких пар дана). Не храните тролове.

Ако сте неправедно оптужени за троловање...[уреди | уреди извор]

Неки тролови живе испод моста. Али нису сви они који живе испод моста, тролови.

Пошто је процена да ли је неко трол или није врло субјективне природе, увек је могуће да вас неко погрешно протумачи и прогласи тролом због вашег понашања. Ако мислите да сте неправедно оптужени за троловање, а ви сте у ствари били само искрени, размотрите следећа решења ове ситуације.

  • Онда немој то да радиш. Ако људи сматрају да сте трол зато што радите „нешто“, онда престаните да радите то „нешто“.
  • Претпоставите најбољу намеру. Оптимистички приступ ће вас сигурно поштедети многих неприлика — свакако да не желите да будете први који ће претпоставити лоше намере код других. Врло често људи наступају с најбољом намером и заиста желе да реше проблеме на пријатељски начин.
  • Повуците се. Пустите да се страсти смире и ствари слегну, па након неког времена покушајте опет да решите проблем на миран и сталожен начин.
  • Тражите мишљење треће стране. Могли бисте да затражите мишљење неког трећег, на пример на Тргу.
  • Преформулишите. Често се дешава да неко буде проглашен тролом зато што своје ставове изражава на претерано агресиван начин. Размислите о следећим стварима: да ли на својој корисничкој страници заговарате троловање? Да ли вређате људе и да ли практикујете личне нападе? Да ли имате обичај да своје неистомишљенике оптужујете за пристрасност? Кад бисте престали то да радите, људи би вероватно били пријатнији према вама.
  • Направите компромис. Понекад, без обзира на то колико сте у праву, консензус је против вас. Када се то деси, одустаните. Можда ће једног дана наићи неко ко ће опет покренути исто питање, развиће се дискусија и можда овај пут проблем буде решен на другачији начин.

Ако вас други и даље оптужују за троловање без обзира на све ваше покушаје, можете доћи у искушење да отворите нови налог и да „почнете из почетка“. Молимо вас, погледајте Википедија:Лутак, и обратите пажњу да се такав поступак никако не препоручује. Боље је да покушате да поново задобијете поверење са свог старог налога него да испадне да избегавате своју негативну репутацију. Пре ћете стећи поверење ако будете били доследни у свом понашању тако да други могу да га предвиде и да знају на чему су, а одржавање искључиво једног налога један је од начина да се то докаже.