Уади
Уади или вади (арап. وديان, وادي) је тип суве речне долинe и повременог тока карактеристичне за пределе северне Африке и Арабијског полуострва. Развијене се у пустињским пределима где је количина падавина мања од укупног испаравања. Највише вадија има у Сахари и Арабијској пустињи. Најчешће су кратки, али достижу дужине и до неколико стотина километара. Уади су заправо реликтне долине, остаци некадашњих водом богатих река које су текле тим просторима за време влажнијих климата.
У Арабији су неки од најпознатијих вадија су - Вади ел Руна, Вади ел Бирк, Вади ел Кур и др, док се на простору Сахаре издвајају — Вади Дра (Мароко), Уади Саура (Алжир), Сагуја ел-Хамра (Западна Сахара) и многи други. Њихове долине оживе за време изненадних и краткотрајних пљускова, када се и напрасно развија и вегетација.
[уреди] Настанак
Вадији су настали највише током плеистоцене глацијације, када су за време интерглацијалних фаза са виших терена текли потоци отопљеног снега и леда. Те реке формирале су данашња корита, која су некада била изузетно богата водом и околном вегетацијом. Крајем плеистоцена, а почетком холоцена клима тих предела постала је сувља и топлија и прерасла је у пустињску. Корита су остала без воде, осим за време повремених изненадних пљускова или за време хладнијег периода године (зима) када се са околних виших терена томе снег и лед. Дакле, вадији су по настанку полигетенстки, тј. у њиховом образовању учествују флувијални и еолски процеси.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
