Ваздухопловна психологија

У току летења организам пилота изложен је великим психичким напрезањима

Ваздухопловна психологија, психологија летења, авио психологија; је грана опште психологије која се бави проучавањем психолошких особина различитих видова летачке делатности, као и зависност тих особина од многих фактора.

Главни психолошки фактори

Брзе промене временских и климатских зона су битан психолошки чинилац у летењу, јер оптерећују организам и нарушавају ритам сна летача.

Главни фактори од којих зависе психолошке особине летења су;

• Друштвено историјски услови
• Ваздухопловна техника
• Психолошке особине личности пилота и космонаута
• Летачки задаци;
  • тренажни летови
  • контрола ваздушног простора,
  • одврађање од агресије ваздухопловних снага и спречавање изненађења,
  • противваздухопловна одрана територије и снага Војске
  • ваздухопловна ватрена подршка,
  • извиђање из ваздушног простора,
  • превожење ваздушним путем,
• Услови у којима се изводи летење
• Врсте и методе летачке делатности

Циљеви ваздухопловне психологије

Са својим психофизиолошким ограничењима пилот је у сукобу са све сложенијом опремом и перформансама ваздухоплова

Главни циљ ваздухопловне психологије је да проучи психолошке законе који управљају појединим видовима летења како би се они ставили под контролу и успешно искористили у ваздухопловству.

Ваздухопловна психологија изучава бројне промене физиолошких параметара повезаних са летењем а њихова сазнања и стручност примењује се у квалитетној селекцији (избору) и обуци пилота, космонаута и помоћног особља везаног за летење, како би се спречио негативни утицај многих чинилаца као што су; убрзања, катапултирање након удеса, просторна дезоријентација, хипоксија, летачки замор, стрес, исхрана, циркадијарни ритмови итд.

Брзи развој ваздухопловне технике и техничких средстава, која бивају све савршенија и ефикаснија, у сталном је сукобу са човеком који својим физиолошким ограничењима постаје лимитирајући фактор у њиховој примени. На пример, најсавршенија летјелица, као што је космичка летјелица, није „ергономска“ ако je човек са својим био-психо-социјалним карактеристикама не може да ефикасно користи и то постаје лимитирајући фактор техничког и технолошког развоја космичке и ваздухопловне технологије. Да би се тај несклад превазишао један од битних задатака ваздухопловне психологије, заједно са другим струкама, је да усклади односе између човека, летјелице и средине у којој се обавља летење.

Смерови ваздухопловне психологије

Психолошка летачка експертиза; обухвата следеће области у селекцији летача;

• прогностичку експертизу, професионална орјентација, професионални избор и експериза летачког састав
• ретроспективну експеризу; која врши анализу узрока који су утицали на мањи квалтет рада у сваком конкретном случају.

Психологија летачке обуке; сагледава проблеме учења и стицања летачких навика, летачких вештина и даје психолошку оцену метода летачке обуке.

Психологија организације летења; решава питања рационализације услова летачких активности, организације и нормирања летачке обуке.

Ергономска-психологија; сагледава све захтеве у погледу конструкције кабине авиона и земаљских уређаја, и брине о томе да они одговарају ергономским и психолошким законитостима.

Историјат

Прво интересовање за психологију летења, показао је у Русији психолог Д. Н. Церетаљев 1898. који је у Московском психолошком друштву приказао свој рад „Логика ваздухопловства“

У периоду 1898-1899. године у Првом ваздухопловном школском центру у Русији лекар С. П. Мунт почиње прва специјална физиолошка и психолошка истраживања у току летења на за то специјално опремљеном балону. Ова истраживања имала су значај за експеризу летача.

У Француској 1914. Ками и Непер раде прва експериментална психолошка испитивања летача, која су се огледала у испитивању просте моторне реакције.

У току Првог светског рата са наглим развојем ваздухопловства и све учесталијих борбених дејстава, јавља се потреба за што квалитетнији психолошки одабир пилота.

Наком завршетка Првог светског рата све земље започињу са психолошким испитивањем пилота и кандидата за пилоте и помоћно особље у ваздухопловству, а као главни узрок увођења ових испитивања наводи се појава великог отпада за време летачке обуке.

Пред други светски рат бројна обимна ваздухопловно-психолошка истраживања спроводе се у Немачкој и САД. Немачка формира специјални научноистраживачки институт за ваздухопловну психологију, као највећу установу те врсте у свету.

У Паризу 1953. године одржан је први специјални симпозијум психолога на коме је главна тема била посвећена методима и критеријумима за одабир летачког састава.

Развој космичке медицине као посебне области ваздухопловне медицине, која прати здравље космонаута у току космичких истраживања, условио је и развој посебне области ваздухопловне психологије-космичке психологије.

Види још

• Ваздухопловна медицина
• Психологија
• Илузије у току летења