Ваздухопловна психологија
Ваздухопловна психологија, психологија летења, авио психологија; је грана опште психологије[1] која се бави проучавањем психолошких особина различитих видова летачке делатности, као и зависност тих особина од многих фактора.
Садржај |
[уреди] Главни психолошки фактори
Главни фактори од којих зависе психолошке особине летења су;
- Друштвено историјски услови
- Ваздухопловна техника
- Психолошке особине личности пилота и космонаута
- Летачки задаци;
- тренажни летови
- контрола ваздушног простора,
- одврађање од агресије ваздухопловних снага и спречавање изненађења,
- противваздухопловна одрана територије и снага Војске
- ваздухопловна ватрена подршка,
- извиђање из ваздушног простора,
- превожење ваздушним путем,
- Услови у којима се изводи летење
- Врсте и методе летачке делатности
[уреди] Циљеви ваздухопловне психологије
Главни циљ ваздухопловне психологије је да проучи психолошке законе који управљају појединим видовима летења како би се они ставили под контролу и успешно искористили у ваздухопловству.
Ваздухопловна психологија изучава бројне промене физиолошких параметара повезаних са летењем а њихова сазнања и стручност примењује се у квалитетној селекцији (избору) и обуци пилота, космонаута и помоћног особља везаног за летење, како би се спречио негативни утицај многих чинилаца као што су; убрзања, катапултирање након удеса, просторна дезоријентација, хипоксија, летачки замор, стрес, исхрана, циркадијарни ритмови итд.
Брзи развој ваздухопловне технике и техничких средстава, која бивају све савршенија и ефикаснија, у сталном је сукобу са човеком који својим физиолошким ограничењима постаје лимитирајући фактор у њиховој примени. На пример, најсавршенија летјелица, као што је космичка летјелица, није „ергономска“ ако je човек са својим био-психо-социјалним карактеристикама не може да ефикасно користи и то постаје лимитирајући фактор техничког и технолошког развоја космичке и ваздухопловне технологије. Да би се тај несклад превазишао један од битних задатака ваздухопловне психологије, заједно са другим струкама, је да усклади односе између човека, летјелице и средине у којој се обавља летење.
[уреди] Смерови ваздухопловне психологије
Психолошка летачка експертиза; обухвата следеће области у селекцији летача;
- прогностичку експертизу, професионална орјентација, професионални избор и експериза летачког састав
- ретроспективну експеризу; која врши анализу узрока који су утицали на мањи квалтет рада у сваком конкретном случају.
Психологија летачке обуке; сагледава проблеме учења и стицања летачких навика, летачких вештина и даје психолошку оцену метода летачке обуке.
Психологија организације летења; решава питања рационализације услова летачких активности, организације и нормирања летачке обуке.
Ергономска-психологија; сагледава све захтеве у погледу конструкције кабине авиона и земаљских уређаја, и брине о томе да они одговарају ергономским и психолошким законитостима.
[уреди] Историјат
Прво интересовање за психологију летења, показао је у Русији психолог Д. Н. Церетаљев 1898. који је у Московском психолошком друштву приказао свој рад „Логика ваздухопловства“
У периоду 1898-1899. године у Првом ваздухопловном школском центру у Русији лекар С. П. Мунт почиње прва специјална физиолошка и психолошка истраживања у току летења на за то специјално опремљеном балону. Ова истраживања имала су значај за експеризу летача.
У Француској 1914. Ками и Непер раде прва експериментална психолошка испитивања летача, која су се огледала у испитивању просте моторне реакције.
У току Првог светског рата са наглим развојем ваздухопловства и све учесталијих борбених дејстава, јавља се потреба за што квалитетнији психолошки одабир пилота.
Наком завршетка Првог светског рата све земље започињу са психолошким испитивањем пилота и кандидата за пилоте и помоћно особље у ваздухопловству, а као главни узрок увођења ових испитивања наводи се појава великог отпада за време летачке обуке.
Пред други светски рат бројна обимна ваздухопловно-психолошка истраживања спроводе се у Немачкој и САД. Немачка формира специјални научноистраживачки институт за ваздухопловну психологију, као највећу установу те врсте у свету.
У Паризу 1953. године одржан је први специјални симпозијум психолога на коме је главна тема била посвећена методима и критеријумима за одабир летачког састава.
Развој космичке медицине као посебне области ваздухопловне медицине, која прати здравље космонаута у току космичких истраживања, условио је и развој посебне области ваздухопловне психологије-космичке психологије.
