Ваздухопловна једрилица
Ваздухопловне једрилице су безмоторни ваздухоплови непокретних крила, тежи од ваздуха.
У ваздуху се одржава аеродинамичким узгоном крила, као авион, па је обликом слична авиону. Пошто нема сопственог погона, мора бити вањском силом потиснута или доведена на неку висину прије почетка лета. У мирној атмосфери стално губи на висини - понире, клизи или планира, кориштењем своје потенцијалне енергије. Ако је ваздух турбулентан и има успона струјања већа од брзине пропадања, једрилица може и да добија на висини.
Једрилице служе за обуку пилота, спортско летење, транспорт и научна истраживања.
Садржај |
[уреди] Врсте једрилица и подјела
С обзиром на намјену постоје разне подјеле, типично на спортске, транспортне и специјалне, за цивилну и војну употребу. По мјесту спуштања су копнене или хидроједрилице. По броју сједишта могу бити једносједи, двосједи и вишесједи. По монтажи мотора могу бити обичне (безмоторне) и моторне једрилице.
[уреди] Спортске једрилице
Ова врста служи за обуку (тренажу) једриличара и разна спортска натјецања. Због постепеног обучавања постоји више класа: почетничке ј., тренажне ј., и ј. високих способности.
Почетничке се могу подијелити на клизаче и школске ј. Клизач је врло једноставне конструкције и лак за самоградњу. Крила и реп су монтирани на основну решеткасту конструкцију, која има полетно-слетну скију и сједиште на предњем дијелу. Материјал укључује дрво, челичне цијеви, жицу, лим и платно. Полијетање је често вршено повлачењем низ падину помоћу гуменог ужета.
Послије основне обуке на клизачу, обично се прелази на школску ј. бољих особина, која се лансира као клизач или са моторним витлом. У СФРЈ типична школско-тренажна ј. је била Либис-17 са распоном 17 метара, финесе 26.7 и угла понирања 27:1 при брзини 93.5 km/h. Полијетала је помоћу витла или вучом авионом.
[уреди] Тренажне једрилице
Намијењене су обуци једриличара и спортским натјецањима у ражним дисциплинама. Обично је једносјед, елегантних линија. Представници ове класе у СФРЈ су биле Либис-18, Делфин и Цирус ХС-26. Конструкција је од дрвета, платна, алуминијума, или пластичних маса.
[уреди] Једрилице високих способности
Посебно су изграђене за експерименталне сврхе или обарање рекорда. У њих спадају и акробатске ј. са ојачаном конструкцијом, за извођење комплексних летних фигура.
[уреди] Транспортне једрилице
Обично су великих димензија и носивости. У току Другог свјетског рата кориштене су за транспорт војника и ратног материјала, углавном од САД и Велике Британије. Њемачки транспортни авион Ме-323 Гигант је испрва био транспортна ј., а касније су додати мотори.
[уреди] Хидроједрилице
Имају пловке за слијетање на водене површине. Ријетко се граде, због веће тежине и посебних услова кориштења. Помоћни крилни пловци још отежавају летење.
[уреди] Моторне једрилице
Представљају прелаз између авиона и обичне једрилице, са помоћним мотором који је у погону у неким режимима лета. Мотор има малу потрошњу горива, па су могући дуги останци у ваздуху.
[уреди] Полијетање једрилица
Увијек се врши супротно од смјера вјетра, ради краћег залета.
- Полијетање помоћу гуменог ужета - врши се са врха брда или погодне падине.
- Полијетање помоћу аутомобила - аутомобил челичним ужетом вуче ј. до полета.
- Полијетање помоћу аутовитла - пријеносно непокретно моторно витло намотава уже вежано са једрилицом. Врло чест метод.
Хидроједрилице полијећу вучом чамцем или хидроавионом.
Вуча авионом (авио-запрега) се исто примјењује. Вуча неколико једрилица истим авионом изводи се ужадима разних дужина због опасности од судара.
[уреди] Види још
- Ваздухопловно једриличарство
- Ваздухопловни спортови
- Ваздухопловне једрилице југословенске производње
- Ваздухопловне једрилице у употреби на територији Југославије
- Дозвола пилота једрилице
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Сајтови модерних произвођача једрилица
[уреди] Кориштена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига четврта, стране 46-49.
