Валандово
| Валандово | |
 Центар Валандова |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Валандово |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
41° 19′ 01" СГШ 22° 33′ 40" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 110 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 4.402 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2460 |
| Позивни број | 034 |
  Валандово
Валандово на мапи Републике Македоније |
|
Координате: 41° 19′ 01" СГШ, 22° 33′ 40" ИГД
Валандово је град и седиште општине у југоисточној Македонији. Градоначелник је Николче Чурлиновски. У општини живи 11890 становника.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Валандово је смештено на јужним падинама планине Плавуш у југоисточној Македонији, у близини границе с Грчком и Бугарском у Ђевђелијско-валандовској котлини. Кроз град тече Анска река која недалеко има увир у реку Вардар.
Валандово је раскрсница путева према Струмици или према Дојрану, или пак према магистралном путу E75 Скопље - Солун. Крај око Валандова (Бојмија) због близине Егејског мора има средоземну климу, па се гаје и типично медитеранске биљке попут маслина, смокава и шипка.
[уреди] Историја
У близини града, на брду Исар[1] код села Марвинци налази се важно археолошко налазиште; по многим експертима то би могао бити антички град Идомена. Код села Дедели налази се некропола из гвозденог доба са мозаицима из Валандова.
Становници Валандова воле рећи за своје место да је за време Римског царства било познато као мали Константинопољ, а у средњем веку као место Маркових Кула.
Валандово се први пут спомиње као насеље у документу српског цара Стефана Душана из 12. јуна - 1349. под именом 'Алавандово.[2]
7. децембра 1899. у време Османског царства догодила се Валандовска афера када је ухапшено више од 250 симпатизера ВМРО-а из места и околине због своје револуционарне активности.
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Валандову је живело 560 Грка, верника Цариградске патријаршије, 312 Бугара, верника Бугарске егзархије, 285 Турака и 90 Цигана.[3], а у том, отоманском периоду, у Валандову су радиле грчка и бугарска школа.
[уреди] Становништво
Национални састав по попису из 2002. године био је:[4]
| Број | Постотак | |
| Укупно | 4402 | 100% |
| Македонци | 4.279 | 97,21 |
| Турци | 800 | |
| Срби | 58 | |
| Роми | 13 | |
| Власи | 1 | |
| Бошњаци | 1 | |
| остали | 24 |
[уреди] Култура
Поред Валандова на планини Плавуш налази се манастир светог Ђорђа, чији темељи потичу од истоимене цркве из 1349. Доласком Турака црква је претворена у манастир градњом зидова око ње. Објекат је доживео бројне преградње током прошлих века.
Валандово је од 1985. године домаћин Валандовског фестивала, фестивал македонске народне музике. Од 1989. године, фестивал се одржава на отвореној позорници са 1.200 седишта, све то преноси и национална телевизија, тако да тај догађај има бројне поклонике. Валандовски фестивал, издао је до данас преко 35 плоча и аудио и видео касета.
- Куриозум овог фестивала да је 1993. године, одржан у граду Сиднеју, Аустралија јер тамо живи велики број Македонаца.
[уреди] Рођени у Валандову
- Ђорђе Иванов, садашњи председник Републике Македоније
[уреди] Извори
- ^ [1] Средновековни градови и тврдини во Македонија, Иван Микулчиќ
- ^ Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни пописни дефтери од XVI век за Кустендилскиот санųак, Т. В/3, Скопје, 1982, стр.139.
- ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||
