Валентинијан I
Из Википедије, слободне енциклопедије
Флавије Валентинијан, познат као Валентинијан I, (рођен 321, умро 17. новембра 375. године, био је западно-римски цар од 364. до 375. године. Рођен је у граду Цибале, данас Винковци у Доњој Панонији и био је син успешног војсковође.
[уреди] Живот
Валентинијан је био официр у преторијанској гарди под царевима Јулијаном и Јовијаном. Био је снажне грађе, храбар и способан војник. Након смрти Јовијана, војска га је изабрла за цара у његовој 43. години. Убрзо после тога, његов брат Валенс именован је за његовог савладара.
Два брата су поделила своју власт у Царству након договора у Наису, данас Ниш, у Горњој Мезији. Валентинијан је постао цар Западног римског царства, контролишући Италију, Илирик, Шпанију, Галију, Британију и Африку. Валенс је добио источни део Царства, дакле источни део Балкана, Грчку, Египат, Сирију, Малу Азију. Готово истовремено цареви су кренули на узурпатора Прокопије, рођака цара Јулијана. Валенс је успео да га порази негде у Лидији 366. године и овај је убрзо био убијен.
Током Валентинијанове кратке владавине, вођени су ратови у Африци,у Германији, Британији.
Валентинијан је поставио себе задатак да учврсти границе и врати сигурност Царству према варварима. Изабрао је Милано за своју резиденцију, како би ситуацију у северној Италији имао на оку. 365. Валентинијан се преместио у Париз, затим у Ремс. Одатле је кренуо на Алемане, који су напали, крајем 367. године Мајнц и опљачкали град. Валентинијан је успео да их потисне долином реке Некар и да их потом порази, наневши им огромне губитке. Међутим и Римљани су претрпели губитке и Валентинијан није могао у пуној мери искористити свој успех.
Касније, 374. године, Валентинијан је склопио мир са краљем Алемана Макријаном, који је од тада био прави пријатељ Римљана. Следећих пар година Валентинијан је провео у Триру, организујући одбрану границе на Рајни и изграђујући тврђаве у том крају.
Током владавине Валентијана, обала Галије је била угрожена од саксонских гусара. Такође ови гусари заједно са , Пиктама и Шкотима опустошили су Британија|Британију, од Антониновог зида до Кента. 368. године, Валентинијан је послао једног свог заповедника, Теодосија да спречи пљачкање. Овај је у томе успео и протерао варваре.
У Африци, дошло је до устанка на чијем је челу био Фирмус. Опет је Валентинијан позвао Теодосија у помоћ тадашњег magister militum, оца будућег цара Теодосија I. Овај се искрцао у Африци са војском, дошло је до сукоба, и Фирмус, да би избегао заробљавање, починио је самоубиство.
374. године, Квади, германско или галско племе, прешли су Дунав и упали су у провинцију Панонију. Валентинијан је у априлу 375. ушао у Илирик на челу велике војске. Али, током преговора са Квадима, Валентинијан је доживео мождани удар пошто се наљутио на окупљене варваре. То је довело до његове смрти 17. новембра 375. године.
[уреди] Валентинијан према Хришћанству
Валентинијан је био хришћанин, толеришући притом паганизам. Такође, био је противник магије. Био је противник богаћења црквеног клира. У сукобу између православља и донатиста, ставио се на страну православља.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
