Валентинијан II
| Валентинијан II | |
|---|---|
|
|
|
| Порекло и породица |
Валентинијан II (рођен у јесен 371. године у данашњем Триру, умро 15. маја 392. године у данашњем Бечу. Његово пуно име било је Flavius Valentinianus. Од 375. године па све до своје смрти био је римски цар на Западу, једно време као савладар свог полубрата Грацијана.
Садржај |
[уреди] Живот
[уреди] Цар на Западу
Валентинијан II био је од са четири године, дакле 375. године, после изненадне смрти свог оца Валентинијан I проглашен за цара Запада од стране војске у Аквинкуму. Његов седамнаестогодишњи полубрат Грацијан био је већ пре осам година постављен за савладара свог оца. Грацијан се сложио са избором Валентинијана за цара.
Формално, Западни део Царства био је подељен између Валентинијана II и Грацијана. Валентинијан је добио Италију, део Илирика и Африку, док је Грацијан добио трансалпинске провинције. Валентинијан, тада још дете, је резидирао у Милану, а његовим делом је управљао Грацијан, као de facto цар Западног римског царства.
Након смрти Валенса, Грацијан је проглашен за наследника на Истоку.
[уреди] Јустина
Валентинијан је за то време био под практичним старатељством свог полубрата. На њега је нарочито утицала његова мајка Јустина, иначе присталица аријанизама, једне раширене јереси у то доба. Јустина се у верским питањима супротстављала епископу Амброзију из Милана, једном важном царском саветнику и чувеном црквеном проповеднику те епохе. Амброзије се и нарочито супротстављао наређењима Јустине, тј Валентинијана о толеранцији према јеретицима.
[уреди] Магнус Максимус
383. године био је Грацијан у Лиону после устанка Магнуса Максимуса убијен.
Валентинијан и Јустина су побегли у Солун, код Теодосија I, цара Истока и брата Валентинијанове сестре Гале. Теодосије је успео да се избори са побуном Магнуса Максимуса.
[уреди] Смрт и последице
Валентинијан је поново постављен на Западу за цара, али опет није самостално владао. Његов регент је био Арбогаст, један римски војсковођа франачког порекла. Арбогаст је пред Валентинијановим очима убио једног царевог пријатеља. Када је цар хтео да га отпусти због тога, Арбогаст је поцепао ту наредбу. (Зосим, 4,53). Валентинијан је тако био само формално цар и постепено је губио утицај. На крају 15. маја 392. године нађен је обешен у својој царској палати у галском граду Вјену. Околности његове смрти нису јасне: можда је убијен по Арбогастовом наређењу. Можда је због сопствене немоћи извршио самоубиство.
Арбогаст је за цара поставио једног говорника Евгенија. Евгеније је био лош хришћанин и ступио је у савез са отворено паганским круговима око Квинта Аурелија Симаха и Вирија Никомаха Флавијана. То је довело до последњег опоравка паганизма на Западу. Разуме се, на то је реаговао Теодосије I и поново успоставио хришћанство на Западу.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
