Валентни електрони

Приказ атомске конфигурације литијумовог атома, где се валентни електрон налази на последњем електронском омотачу.

Валентни електрони су електрони последњег електронског омотача. Валентни електрони могу (али не морају) учествовати у стварању хемијских веза са другим атомима. Максимална валенца атома не може бити већа од броја валентних електрона.

Код елемената главних група (1-2. и 13-18. група), број валентних електрона одговара броју електрона у s и p-орбиталама са највишим главним квантним бројем. Тако, нпр. кисеоник, који има електронску конфигурацију 1s² 2s² 2p⁴ има 6 валентних електрона. Број валентних електрона је исти за све елементе једне групе Периодног система.

Прелазни елементи

Код прелазних елемената и d електрони могу учествовати у грађењу веза, тако да привидан број валентних електрона може да варира. Стога је коришћење валентних електрона за предвиђање понашања прелазних метала врло непоуздано.

Представљање

Атом кисеоника са приказаним електронским љускама. Електрони у највишој љуски су валентни електрони

Валентни електрони могу бити приказани вртањем електронских љуски (као на слици десно). Често се приказују као тачке или крстићи („ד) око хемијског симбола елемента ($:\ddot{O}:$ - за кисеоник).

Види још

• Валенца
• Оксидациони број
• Хибридизација орбитала
• Паулијев принцип

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Валентни електрони

Портал Хемија

Овај незавршени чланак Валентни електрони везан је за хемију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.