Валтер Функ
| Валтер Функ | |
|---|---|
| Датум рођења: | 18. август 1890. |
| Место рођења: | Данзкехмен (Немачко царство) |
| Датум смрти: | 31. мај 1960. |
| Место смрти: | Диселдорф (Немачка) |
Валтер Емануел Функ (нем. Walther Emanuel Funk; Данзкехмен, 18. август 1890 — 31. мај 1960) је био утицајни нацистички званичник.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је 18. августа 1890. године у трговачкој породици у месту Данзкехмен. Рођен је као син Валтера Функа старијег и његове супруге Софије (девојачко: Урбшат). Студирао је право, економију и политику на универзитетима у Берлину и Лајпцигу. У Првом светском рату придружио се пешадији, али избачен је 1916. Функ се 1919. оженио Луизом Шмит-Зибен. Након рата радио је као новинар, а 1922. радио је као уредник у престижним новинама Берлинер Берзенцајтунг.
[уреди] Политички живот
Функ, националиста и анти-марксиста, дао је отказ у новинама у лето 1931. и придружио се НСДАП-у. Тако је постао ближи са Грегором Штрасером који је договорио његов први састанак са Адолфом Хитлером. Делом због свог интереса за економију, Функ је 1932. изабран за изасланика Рајхстага, а унутар странке је дошао на позицију председника Комитета за Економску Политику у децембру 1932. Ту позицију није дуго обављао. Након доласка нациста на власт, дао је отказ на позицију изасланика и постао је извршни штампар и издавач у Трећем рајху. Од 1938. до 1945. обављао дужност министра економије Трећег Рајха.
[уреди] Каријера у Трећем рајху
- У марту 1933, Валтер Функ је постављен на позицију државног секретара у Министарству пропаганде.
- Године 1938. постаје Главни опуномоћеник за економију (Wirtschaftsbeauftragter).
- Исте те године, у фебруару, постао је и министар економије заменивши Хјалмара Шахта који је добио отказ у новембру 1937.
- У априлу 1939. Функ је постао и председник Рајхсбанке, опет заменивши Шахта.
- У септембру 1943. постао је члан Централног колегијума за планирање.
[уреди] Нирнбершки процес
Упркос слабом здрављу, Функу се судило заједно са осталим нацистичким ратним злочинцима на Нирнбершком процесу. Функ је оптужен: за заверу за чињење злочина против мира, за планирање и иницирање агресивних сукоба, за ратне злочине и злочине против човечности. Он је изјавио да упркос својим титулама није имао велику моћ у нацистичкој странци. Геринг га је описао као "неважног подређеника", али документовани докази и његова ратна биографија Валтер Функ, живот економије коришћени су као докази против њега. Функ је по 2., 3. и 4. тачки оптужнице осуђен на доживотни затвор.
Функ је држан у затвору Шпандау заједно са осталим доживотно заробљеним нацистима, али 1957. је пуштен због лошег здравља. Умро је три године касније, и то 31. маја 1960.
[уреди] Спољашње везе
| Осуђени на смрт: | Мартин Борман · Ханс Франк · Вилхелм Фрик · Херман Геринг · Алфред Јодл · Ернст Калтенбрунер · Вилхелм Кајтел · Јоахим фон Рибентроп · Алфред Розенберг · Фриц Зокел · Артур Зајс-Инкварт · Јулиус Штрајхер |
| Затворени: | Карл Дениц · Валтер Функ · Рудолф Хес · Константин фон Нојрат · Ерих Редер · Балдур фон Ширах · Алберт Шпер |
| Ослобођени оптужбе: | Густав Круп фон Болен унд Халбах · Ханс Фриче · Франц фон Папен · Хјалмар Шахт |
| Извршили самоубиство: | Роберт Лај |