Вампир

Вампир

Вампир је митолошко биће које је настало у словенској митологији, посебно на Балкану и у Украјини. Вампиром се сматра дух умрлог или леш кога је оживео зао дух или ђаво. На слику повратника-вампира који пије или сиса крв можда су утицале и грчке Ламије.

Порекло речи

Вампир је једина реч из српског језика која је општеприхваћена у свим светским језицима.

У разним деловима словенског света вампир се назива и другим називима: вукодлак, лампир, лапир, вједогоња, једогоња, а најчешће - упир. Из ове последње може сазнати порекло речи вампир. Наиме, стари Словени су, као и већина старих народа, сматрали да ће, ако се тело мртвог човека не спали, његова душа остати заувек заробљена на овом свету и никад неће наћи мира. Зато су своје мртве подвргавали „третману“ у коме су их спаљивали на великој ломачи и тако их испраћали у „вечна ловишта“. Међутим, дешавало се (нарочито за време ратова или великих болести), да се тело неког страдалника уопште не пронађе и не испрати како доликује, што је, наводно, доводило до тога да несрећник убрзо почиње да устаје ноћу и убија људе. Све док се, не нађе неко ко ће га „почастити“ глоговим коцем.

Контроверза око појма у 18. веку

Појам је вероватно постао општепознат по роману Дракула Брема Стокера. Верује се да је прво помињање појма у западној Европи било у аустријском часопису „Vossiche Zeitung“, број 98, који је објављен 1725, у време кад Аустријска царевина влада Србијом на југ до Сталаћа (1717-1739).

У том часопису се налази извештај по којем је у селу Кисиљеву умро извесни Петар Благојевић, а после њега још десет особа у наредних 24 часа. На самрти би људи изјавили да им се Благојевић указивао и да их је давио те од тога морају умрети а његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи јој своје опанке. Из Беча је послат тим лекара и стручњака у Кисиљево како би се утврдило о чему се заправо ради. Након отварања ковчега Петра Благојевића (записано као Peter Plogojowitz), забележено је да је тело било очувано у потпуности као да је и даље жив, а да је у његовим устима било мало свеже крви.

Поред Благојевића аустријски извори помињу и Арнолда Паолеа, војника (Арнолд свакако није име икада присутно у Србији; можда: Арнаутин Павле?), који је ратовао у Грчкој, одакле је и донео заразу. Он је, наводно, убио вампира али се после тога осећао лоше и убрзо је умро у селу Медвеђи код Трстеника, после чега су кренули напади вампира у овом крају. Његово тело је касније ексхумирано у присуству аустријских власти и прободено коцем, али ни после тога напади нису сасвим престали.

Домаћи вампири

Најпознатији српски вампир је, свакако, Сава Савановић, лик из приповетке „После деведесет година“, Милована Глишића, по којој је снимљен култни хорор „Лептирица“.

Митови слични вампирским

Митова сличних вампирским има широм света, на пример Нахцерер (нем. nachzehrer) у Немачкој, Баобан сит (енгл. baobhan sith) у Шкотској, Ђианг Ши (кин: 僵屍 или 殭屍 у Кини, Кјукецуки (јап. kyūketsuki) у Јапану, Јара-ма-иха-ху (yara-ma-yha-who) код аустралијских Абориџина, Асванг (aswang) на Филипинима, Адзе (adze) и Асанбосан (asanbosam) у Гани и Обали Слоноваче, Сукријант (soucriant) на Карибима, Сукујант (soucouyant) у Тринидаду и Тобагу ... Ови митови у већини не подразумевају умрле који би се вратили у живот као живи мртваци или духови попут вампира, већ демоне, вештице и натприродна бића, слично античким грчким Ламијама.

Литература

• Barber, Paul (1988). Vampires, Burial and Death: Folklore and Reality. New York: Yale University Press. ISBN 0-300-04126-8.
• Bunson, Matthew (1993). The Vampire Encyclopedia. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-277486.
• Burkhardt, Dagmar (1966). “Vampirglaube und Vampirsage auf dem Balkan”, Beiträge zur Südosteuropa-Forschung: Anlässlich des I. Internationalen Balkanologenkongresses in Sofia 26. VIII.-1. IX. 1966. Munich: Rudolf Trofenik.
• Cohen, Daniel (1989). Encyclopedia of Monsters: Bigfoot, Chinese Wildman, Nessie, Sea Ape, Werewolf and many more.... London: Michael O'Mara Books Ltd. ISBN 0-948397-94-2.
• ((fr)) Créméné, Adrien (1981). La mythologie du vampire en Roumanie. Monaco: Rocher. ISBN 2-268-00095-8.
• ((fr)) Faivre, Antoine (1962). Les Vampires. Essai historique, critique et littéraire. Paris: Eric Losfeld.
• ((fr)) Féval, Paul (1851–1852). Les tribunaux secrets : ouvrage historique. Paris: E. et V. Penaud frères.
• Frayling, Christopher (1991). Vampyres, Lord Byron to Count Dracula. London: Faber. ISBN 0-571-16792-6.
• Introvigne, Massimo (1997). La stirpe di Dracula: Indagine sul vampirismo dall'antichità ai nostri giorni. Milan: Mondadori. ISBN 88-04-42735-3.
• Hurwitz, Siegmund [1980] (1992). Ed.: Gela Jacobson (trans.) Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine. Einsiedeln, Switzerland: Daimon Verlag. ISBN 3-85630-522-X.
• Jennings, Lee Byron [1986] (2004). “An Early German Vampire Tale: Wilhelm Waiblinger's 'Olura'”, Ed.: Reinhard Breymayer and Hartmut Froeschle (eds.) In dem milden und glücklichen Schwaben und in der Neuen Welt: Beiträge zur Goethezeit. Stuttgart: Akademischer Verlag Stuttgart, 295–306. ISBN 3-88099-428-5.
• Jones, Ernest (1931). “The Vampire”, On the Nightmare. London: Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis. ISBN 0394548353.
• Marigny, Jean (1993). Vampires: The World of the Undead. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-30041-0.
• McNally, Raymond T. (1983). Dracula Was a Woman. McGraw Hill. ISBN 0-07-045671-2.
• Schwartz, Howard (1988). Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural. San Francisco: Harper & Row. ISBN 0-06-250779-6.
• Skal, David J. (1996). V is for Vampire. New York: Plume. ISBN 0-452-27173-8.
• Skal, David J. (1993). The Monster Show: A Cultural History of Horror. New York: Penguin. ISBN 0-14-024002-0.
• Silver, Alain; James Ursini (1993). The Vampire Film: From Nosferatu to Bram Stoker's Dracula. New York: Limelight. ISBN 0-87910-170-9.
• Summers, Montague [1928] (2005). Vampires and Vampirism. Mineola, NY: Dover. ISBN 0-486-43996-8. (Originally published as The Vampire: His Kith and Kin)
• Summers, Montague [1929] (1996). The Vampire in Europe. Gramercy Books: New York. ISBN 0-517-14989-3. (also published as The Vampire in Lore and Legend, ISBN 0-486-41942-8)
• ((sr)) Vuković, Milan T. (2004). Народни обичаји, веровања и пословице код Срба. Belgrade: Сазвежђа. ISBN 86-83699-08-0.
• Wilson, Katharina M (Oct. – Dec., 1985). "The History of the Word "Vampire"". Journal of the History of Ideas 46 (4): 577–583. DOI:10.2307/2709546.
• Wright, Dudley [1914] (1973). The Book of Vampires. New York: Causeway Books. ISBN 0-88356-007-0. (Originally published as Vampire and Vampirism; also published as The History of Vampires)

Види још

• Ержебет Батори
• Јуре Грандо
• Арнолд Паоле

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вампир

• У потрази за вампирима (Б92, 24. октобар 2011)
• Србија је престоница вампира („Курир“, 4. децембар 2011)