Ван дер Валсова веза

С Википедије, слободне енциклопедије
Кишна вода струји из надстрешнице. Међу силама које управљају формирањем капи: површинска напетост, кохезија, Ван дер Валсове силе, Plateau–Rayleigh нестабилност

Ван дер Валсова веза је слаба интеракција између момента електричних дипола атома или молекула; типичне енергије су 0,1 eV или мање. Везивање молекула воде у течном и чврстом стању је делимично резултат ове дипол-дипол интеракције.[1]

Ниједан атом нема непроменљиви диполни момент, као ни многи молекули. Ипак, варирање расподеле наелектрисања може довести до варирања момената дипола; а то може изазвати диполне моменте у суседним структурама. Све укупно, резултујућа дипол-дипол интеракција је привлачна, производећи слабу везаност атома или молекула. Интеракција услед потенцијалне енергије веома брзо опада са растојањем међу молекулима, обично као 1/r6. Претварање у течности или у чврсто стање код инертних гасова и молекула као H2, O2 и N2 се дешава због Ван дер Валсових интеракција и дејства дипола. Није потребно пуно термалне енергије да се ове слабе везе раскину, тако да углавном такве супстанце постоје у течности и у чврстом стању при веома ниским температурама.[1]

Име везе названо је по холандском физичару и математичару Јоханесу ван дер Валсу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11. изд.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. ISBN 978-0-8053-8684-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11. изд.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]