Варшава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Главни град Варшава
пољ. Miasto Stołeczne Warszawa

Lotnicza panorama Warszawy.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство Војводство Мазовско
Основан XIII век
Становништво
Становништво 1 706 624
Агломерација 3 350.000
Густина становништва 3.291 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 52°13′00″N 21°01′00″E / 52.216667, 21.033333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 100 м
Површина 517 км²
Главни град Варшава на мапи Пољске
{{{alt}}}
Главни град Варшава
Главни град Варшава на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник Хана Гронкијевич-Валц
(од 2006.)
Веб-страна um.warszawa.pl


Координате: 52° 13′ 00" СГШ, 21° 01′ 60" ИГД

Варшава (пољ. Warszawa) је град у централној Пољској, од 1596. године она је главни град Пољске, а такође и важни научни, културни и политички центар. У Варшави је средиште парламента, председника и централних власти. Варшава је највећи град у Пољској. Она је такође и средиште Мазовијецког војводства.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Варшава се налази на средњем делу тока Висле у средњомазовиецкој низији. Њена средња надморска висина износи око 100 m. На терену града налази се неколико углавном вештачки направљених узвишења. Град се налази са обе стране Висле. Варшава је удаљена око 350 километара од Карпата и Балтичког Мора.

Клима[уреди]

Клима Варшаве је влажна континентална. Средња годишња температура осцилира око 8 °C (-3 °C у јануару и 19 °C у јулу). Годишња количина падавина не прелази преко 680 mm а највлажнији месец у години је јул.


Клима Варшаве
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 13,8 17,2 23,0 28,0 32,8 35,1 35,9 37,0 31,1 25,0 18,9 15,0 37,0
Средњи максимум, °C 0,4 1,9 6,8 13,1 19,3 21,9 23,6 23,4 17,9 12,3 5,5 1,9 12,3
Средњи минимум, °C −4,8 −4 −1 3,1 8,1 11,3 12,9 12,3 8,6 4,4 0,3 −2,8 4,0
Апсолутни минимум, °C −31 −27,2 −22,2 −7,2 −2,8 2,0 4,0 3,0 −2 −9,6 −17 −22,8 −31
Количина падавина, mm 22 22 28 35 51 71 73 59 49 38 37 35 520
Извор: worldweather.org, Погода и Климат


Историја[уреди]

Најважнији догађаји[уреди]

Стари град Варшаве

Варшава је кроз историју прошла кроз разне драматичне тренутке. Град је чак неколико пута рушен од освајача. Најважнији историјски догађаји су:

Познати Варшављани[уреди]

  • Кшиштоф Камил Бачињски (1921—1944), песник
  • Еугенијуш Бодо (1899—1943), глумац и певач
  • Збигњев Бжежински (1928), саветник америчко председника
  • Фредерик Шопен (1810—1849), композитор и пијаниста
  • Марија Склодовска Кири (1867—1934), хемичарка
  • Луцина Ћвиерчакиевичова (1829—1901), ауторка прве пољске кулинарске књиге
  • Витолд Гомбрович (1904—1969), писац и драматург
  • Агњешка Холанд (1948), режисер
  • Јацек Качмарски (1957—2004), песник и певач
  • Лех Качињски (1949—2010), председник Пољске
  • Ричард Капусћински (1932), писац и новинар
  • Кшиштоф Кјесловски (1941—1996), режисер
  • Ричард Куклињски (1930—2004), шпијун ЦИА за време Хладног рата
  • Витолд Лутославски (1913—1994), композитор
  • Адам Михник (1946), један од организатора демократске опозиције
  • Владислав римонт (1867—1925), писац
  • Вацлав Серпињски (1882—1969), математичар
  • Антони Слоњимски (1895—1976), песник
  • Стефан Стажињски (1893. - 1943), био председник Варшаве
  • Владислав Шпилман (1911—2000), композитор, пијаниста и аутор мемоара
  • Стефан Вихецки (1896—1979), писац и новинар
  • Станислав Игнаци Виткјевич (1885—1939), писац, сликар и фотограф

Становништво Варшаве кроз историју[уреди]

железничка станица на прузи Варшава-Беч

Данашња Варшава[уреди]

Самоуправа[уреди]

Заједно са трансформацијом система у Варшави се враћа варшавска самоуправа. После многих јавних дискусија 18. маја 1990. године парламент усваја уредбу о друштвеном уређењу Варшаве. 27. маја на демократским изборима грађани Варшаве изабрали су своје представнике за седам општина. За председника скупштина града Варшаве је изабрала урбанисту Станислава Вигановскиего, који је вршио ову функцију од 27. јануара 1990. године. Варшава по други пут постаје темом расправе парламента који је 25. марта 1994. године усваја одредбу о подели града на 11 независних општина. У априлу 1995. године почиње са радом Варшавски метро. Први градоначелник Варшаве по новом уставу постао је Лех Качињски.

Административна подела[уреди]

Од августа 1994. Варшава је била савез 11 општина: Варшава-центар, Варшава- Биалоленка (Warszawa-Białołęka), Варшава- Таргувек (Warszawa-Targówek), Варшава- Рембертув (Warszawa-Rembertów), Варшава-Вавер (Warszawa-Wawer), Варшава-Виланов (Warszawa-Wilanów), Варшава- Урсинув (Warszawa-Ursynów), Варшава-Влохи (Warszawa-Włochy), Варшава-Урсус (Warszawa-Ursus), Варшава-Бемово (Warszawa-Bemowo), Варшава-Биелани (Warszawa-Bielany). Услед рефорорми уведених 27. октобра 2002. Варшава представља само једну општину. Сем тога границе Варшаве прошириле су се тако да је Варшава добила надлежност и над дотадашњу посебну општину Весела (Wesoła)

Тренутно је Варшава подељена на 18 административних делова. Сваки од њих поседује ограничену самоуправу.

Административна подела Варшаве из 2002. године

Најважнија приградска насеља Варшаве су:

Председник[уреди]

У складу са Варшавским уставом од 27. октобра 2002. председник Варшаве се бира непосредно од стране грађана, док његови заменици не долазе на функцију изборима. У овлашћења председника спадају између осталих и управљање власништвом града као и надзор над скупштинама општина Варшаве. Садашњи (новембар 2007.) председник Варшаве је Хана Гронкјевич Валц (пољ. Hanna Gronkiewicz Waltz), која ту улогу врши од 5. децембра 2006. године.

Градска скупштина[уреди]

У градској скупштини варшаве заседа 60 одборника. Они се бирају на непосредним, пропорцијалним изборима сваке четри године. Као и већина осталих оргна самоуправе, градска скупштина се дели на комисије.

Одлуке скупштине обично се доносе већином гласова, а потом се шаљу градоначелнику на потврђивање. Уколико градоначелник стави вето на одлуку скупштина има рок од 30 дана до доношења нове одлуке која треба да се усвоји двотрећинском већином. Свака од 18 општина Варшаве поседује посебну скупштину општине.

Демографија[уреди]

30. септембра 2003. у Варшави је живело 1.689.648 људи, од тога 908.814 жена и 780.834 мушкараца. У посебним деловима града број становника износио је:

  • Мокотув (Mokotów) - 231.552
  • Јужна Прага (Praga Południe) - 187.845
  • Вола (Wola) - 146.328
  • Урсинув (Ursynów) - 137.716
  • Биелани (Bielany) - 137.270
  • Срудмиесће (Śródmieście) - 136.956
  • Таргувек (Targówek) - 123.232
  • Бемово (Bemowo) - 105.030
  • Охота (Ochota) - 93.192
  • Северна Прага (Praga Północ) - 74.304
  • Биалоленка (Białołęka) - 64.010
  • Вавер (Wawer) - 63.297
  • Жолибож (Żoliborz) - 50.934
  • Урсус (Ursus) - 44.312
  • Влохи (Włochy) - 39.405
  • Рембертув (Rembertów) - 21.751
  • Весола (Wesoła) - 18.482
  • Виланув (Wilanów) - 14.032

Најгушћа насељеност је у Срудмиесћу (8772 људи/km²), а најмања - Виланув (355 људи/km²). Просечна за цео град износи 3258 људи/km².

Транспорт[уреди]

Аеродром Варшава - Терминал 1

Услед штете која је настала у II светском рату само неколико саобраћајница је остало у употреби. То је проузроковало огромне гужве у саобраћају. Због тога дуго година један од приоритета града био је развој саобраћајница

Транзит[уреди]

Варшава нема обилазницу а већи део саобраћаја на оси исток-запад одвија се кроз центар града. Тренутно трају радови над двема обилазницама. Прва од њих треба да удаљи саобраћај око 10 километара од центра, а друга треба да постане део ауто-пута A-2 (Берлин-Москва)

Аеродроми[уреди]

Варшава има један међународни аеродром који се налази једва 10 километара од ужег центра града. Кроз тај аеродром годишње прође преко 9 милиона путника. Са овог аеродрома дневно полети око 60 авиона. Ово је највећи аеродром у Пољској.

Постоји још један активан аеродром у Варшави. Њега користи варшавски аеро-клуб, као и многи власници мањих авиона и хеликоптера.

Градска комуникација[уреди]

Систем комуникације града Варшаве састоји се од аутобуских и трамвајских линија, као и метроа

Варшава има око 2.603 километара аутобуских линија по којима кружи око 1.659 аутобуса.

Трамвај у Варшави

Прва трамвајска линија у Варшави отворена је 11. децембар 1866. 26. марта 1908. Све линије трамваја које су вукли коњи су електрифициране. Тренутно постоји 863 трамваја и око 470 километара шина. Варшава има 29 сталних линија од којих је једна ноћна.

Последња варшавска тролејбуска линија (линија 51) је укинута 1995. године.

Први воз у Варшави почео је са радом 1849. године. Данас је у Варшави једна од највећих железничких петљи у Пољској

Спорт[уреди]

Стадион Народови У Варшави постоје два прволигашка клуба у пољском фудбалу, као и неколико мањих спортских клубова. Најважнији су Легија Варшава и Полонија Варшава.

Ова листа представља најважније спортске клубове у варшави као и дисциплине у којима су они најбољи:

У Варшави постоји и хиподром, неколико надкривених клизалишта, неколико десетина надкривених базена, тениских терена као и доста мањих и већих спортских хала.

Култура[уреди]

Музика[уреди]

У варшави се налази Народна Филхармонија. Граду недостаје концертна хала те се због тога велике музичке свечаности углавном одржавају у Конгресној сали.

Позориште[уреди]

Велико Позориште

У Варшави постоји око 30 већих позоришта. Међу њима су најважнији Народно Позориште (саграђено 1765.) као и Велико Позориште (саграђено 1778). Значајно је и Позориште Варшава, који је организатор експерименталних представа.

Током лета већина варшавских позоришта не ради.

Музеји и галерије[уреди]

У Варшави постоје многи музеји и галерије уметности, како државни тако и приватни. У најважније спадају: Захента (Zachęta), Центар Савремене Уметности (Centrum Sztuki Współczesnej) као и Музеј Пољске Војске (Muzeum Wojska Polskiego).

У највеће спадају Народни Музеј (Muzeum Narodowe) и његове филијале: у Краљевском замку и у Замку у Виланову (Pałac w Wilanowie)

Од 31. јула 2004. отворен је Музеј Варшавског Устанка (Muzeum Powstania Warszawskiego)

Образовање[уреди]

Нова универзитетска библиотека

Варшава је највећи универзитетски центар у Пољској. У њој има средиште 66 школа. У највеће Варшавске школе спадају:

  • Варшавски Универзитет (Uniwersytet Warszawski)
  • Универзитет Кардинала Стефана Вишињскиего (Uniwersytet Kardynała Stefana Wyszyńskiego)
  • Варшавска Политехника (Politechnika Warszawska)
  • Војна Техничка Академија (Wojskowa Akademia Techniczna)
  • Главна Трговинска Школа (Szkoła Główna Handlowa)
  • Медицинска Академија (Akademia Medyczna)

Студенти и ученици виших школа представљају око 29,2% популације Варшаве. Њихов број је 2002. године прешао 500.000.

Палата Чапски у којој се налази Академија лепих уметности Варшаве

Трговина[уреди]

Варшава, а посебно варшавско Срудмиесће (Śródmieście), спада у највеће центре бизниса у Средњој Европи. Године 2003. било је регистровано 268.307 фирми, а страни инвенститори су уложили у град преко 650 милиона евра те године. Варшава производи преко 4,1% пољског БДП.

Сам град је 2003. године доносио 5 162 324 злоти зараде zysku, а незапосленост је опала на 6,5%.

Индустрија[уреди]

После II светског рата, комунистичке власти су одлучиле да од Варшаве направе важан центар тешке индустрије. У граду је отворено неколико десетина великих фабрика.

Институције[уреди]

У Варшави као престоници Пољске и највећем њеном граду смештена су главна средишта министарстава као и центри регионалних и републичких институција. Најпознатије међу њима су:

  • Врховни Суд (Sąd Najwyższy)
  • Национални Административан Суд (Naczelny Sąd Administracyjny)
  • Народна Банка Пољске (Narodowy Bank Polski)
  • Штампарија папира од вредности (Giełda Papierów Wartościowych)
  • Телевизија Пољска (Telewizja Polska)
  • Радио Пољска (Polskie Radio)

У Варшави су смештене и амбасаде и конзулати других држава.

Занимљивости[уреди]

  • Најдужа улица Варшаве је улица Пулавска (Puławska) - 10 km.
  • Најдужа кућа је кућа у Кијовској (Kijowskiej) улици (508 m)
  • Највиша грађевина је Замак Културе и Науке (Pałac Kultury i Nauki) (234 m).

Галерија слика Варшаве[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: