Василиј Чујков
| Василиј Чујков | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 15. април 1900. |
| Место рођења: | Серебрјаније Пруди (Руска Империја, данас Русија) |
| Датум смрти: | 2. мај 1982. |
| Место смрти: | Москва (Совјетски Савез, данас Русија) |
Василиј Иванович Чујков, (рус. Василий Иванович Чуйков; 1900 – 1982) је био војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је у градићу Серебрјаније Пруди у околини Москве. Двоструки је херој Совјетског Савеза, носилац осам ордена Лењина и многобројних других одликовања. Био је један од најбриљантнијих војсковођа у Другом светском рату. У Црвеној армији се налазио од 1918. године, а 1925. године је завршио Војну академију "М. В. Фрунзе", да би десет година касније завршио и Војну академију за механизацију и моторизацију.
У Зимском рату (1939-1940) командовао је армијом, а потом је био на дужности шефа совјетске војне мисије код кинеске Црвене армије.
У марту 1942. године, вратио се у СССР и одмах је упућен на Стаљинградски фронт где је преузео команду над 1. резервном армијом, која је потом прекрштена у 62. армију, а априла 1943. године у 8. гардијску армију. После Другог светског рата Чујков је заузимао високе положаје у совјетској армији. Био је заменик, а потом и главнокомандујући совјетских трупа у Немачкој све до 1953. године, затим командант Кијевског војног округа, а 1960. године постављен је за команданта Копнених снага СССР-а. Потом је постао начелник такозване грађанске одбране СССР-а, а јуна 1972. године наименован је за генералног инспектора министарства одбране.
Маршал Василиј Иванович Чујков је био онај совјетски командант с којим су у последњим данима рата Гебелс и Борман безуспешно покушавали да поведу сепаратне преговоре. Пред Чујковом су капитулирали последњи остаци одбране Берлина, он је први обавештен о Хитлеровом самоубиству, а његови су гардисти пронашли посмртне остатке Адолфа Хитлера.
Маршал Чујков је умро почетком 1982. године. Сахрањен је на Мамајев Кургану, меморијалном комплексу изнад Стаљинграда.
[уреди] Чујков као писац
Чујков је аутор више дела, од којих су најпознатија: "Сто осамдесет дана у ватри битке", " Стаљинградски гардисти иду на запад", "Битка века", "Од Стаљинграда до Берлина" и "Пад Трећег Рајха".
[уреди] Литература
- В. И. Чујков, Пад Трећег Рајха, Светозар Марковић, Београд, 1983.
[уреди] Спољашње везе
