Василиј Чујков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василиј Чујков

Cujkov.jpg
Василиј Чујков

Лични подаци
Датум рођења 15. април 1900.
Место рођења Серебрјаније Пруди (Руска Империја, данас Русија)
Датум смрти 2. мај 1982.
Место смрти Москва (Совјетски Савез, данас Русија)
Битке Други светски рат
Одликовања
Херој Совјетског Савеза

Василиј Иванович Чујков, (рус. Василий Иванович Чуйков; 1900. – 1982) је био војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату.

Биографија[уреди]

Рођен је у градићу Серебрјаније Пруди у околини Москве. Двоструки је херој Совјетског Савеза, носилац осам ордена Лењина и многобројних других одликовања. Био је један од најбриљантнијих војсковођа у Другом светском рату. У Црвеној армији се налазио од 1918. године, а 1925. године је завршио Војну академију "М. В. Фрунзе", да би десет година касније завршио и Војну академију за механизацију и моторизацију.

У Зимском рату (1939—1940) командовао је армијом, а потом је био на дужности шефа совјетске војне мисије код кинеске Црвене армије.

У марту 1942. године, вратио се у СССР и одмах је упућен на Стаљинградски фронт где је преузео команду над 1. резервном армијом, која је потом прекрштена у 62. армију, а априла 1943. године у 8. гардијску армију. После Другог светског рата Чујков је заузимао високе положаје у совјетској армији. Био је заменик, а потом и главнокомандујући совјетских трупа у Немачкој све до 1953. године, затим командант Кијевског војног округа, а 1960. године постављен је за команданта Копнених снага Совјетског Савеза. Потом је постао начелник такозване грађанске одбране Совјетског Савеза, а јуна 1972. године наименован је за генералног инспектора министарства одбране.

Маршал Василиј Иванович Чујков је био онај совјетски командант с којим су у последњим данима рата Гебелс и Борман безуспешно покушавали да поведу сепаратне преговоре. Пред Чујковом су капитулирали последњи остаци одбране Берлина, он је први обавештен о Хитлеровом самоубиству, а његови су гардисти пронашли посмртне остатке Адолфа Хитлера.

Гроб Василија Чујкова на Мамајев Јургану

Маршал Чујков је умро почетком 1982. године. Сахрањен је на Мамајев Кургану, меморијалном комплексу изнад Стаљинграда.

Чујков као писац[уреди]

Чујков је аутор више дела, од којих су најпознатија: "Сто осамдесет дана у ватри битке", " Стаљинградски гардисти иду на запад", "Битка века", "Од Стаљинграда до Берлина" и "Пад Трећег рајха".

Литература[уреди]

  • В. И. Чујков, Пад Трећег рајха, Светозар Марковић, Београд, 1983.

Спољашње везе[уреди]