Василиј IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василиј IV Шујски

Василиј IV Шујски
Василиј IV Шујски

Датум рођења 1552.
Датум смрти 12. септембар 1612.
Титула Цар Русије
Период 19. мај 160617. јул 1610.
Претходник/ци Лажни Димитрије
Наследник/ци Владислав IV Васа
Порекло и породица
Династија Шујски
Отац Иван Андрејевич Шујски

Василиј IV Шујски (155212. септембар 1612.) је био последњи цар Русије из династије Рурјикович између 19. маја 1606. и 17. јула 1610. године.

Династија и младост[уреди]

Од Данијела до Фјодора I сви дотадашњи Рурјиковичи који владају Московском државом и потом царством потичу по мушкој линији од Александра Невског. Династија Шујски с друге стране потиче од млађег брата Александра Невског, Андреја што ју чини другим династичким огранком. Та династија је каткад као пријатељ, каткад као непријатељ одиграла велику важност у историји Великог московске кнежевине још од XIV века када је по први пут један њен члан постао регент Москве. Слична ситуација се поновила и у XVI веку када деда Василија IV Андреј Шујски до свог погубљења обавља дужност регента Ивана IV Грозног. Отац будућег цара је био Иван Шујски царски саветник и генерал у XVI вијеку све до своје смрти у битки 1573. године.

Након очеве смрти Василиј IV наставља његовим путем поставши руски генерал 1574. године. Нити ступање на престол цара Фјодора I под регенством Бориса Годунова ту каријеру не омета пошто нови владар Русије у припадницима династије Шујски не види опасност. Смрт престолонаследника принца Димитрија у сумњивим околностима присиљава Бориса Годунова на истрагу коју поверава Василију. Закључак те истраге у који мало ко верује је да се принц сам убио несретним случајем. Тај закључак је у потпуности задовољио тадашњег регента и будућег цара тако да остаје у његовој милости све до Годунове смрти.

Цар[уреди]

Смрт Бориса Годунова и долазак на власт Лажног Димитрија дарује наду у царску круну Василију. Његова неуспешна буна пролази без последица пошто га нови цар нити не погубљује нити не затвара. Та указана милост овоме будућем цару није ништа значила, тако да он наставља склапати завере све до успеха. Тај успех се догодио 17. маја 1606. године, када након успешног атентата умире цар Лажни Димитрије. Два дана потом Василиј је окруњен за цара.

Његова владавина је од првог тренутка била оспорена. Иван Болотников генерал његовог претходника му је одмах најавио рат и опседа Москву крајем 1606. године. У две битке следеће године царев брат Михајло је ипак успио уништити противничку војску. Да с том победом није дошао мир и да га народ и даље не жели убрзо постаје јасно када те исте године избија нова буна, коју води Лажни Димитрије II. Након што је царева војска поражена 1608. године, није видио другу могућност до куповине шведске армије коју плаћа препуштањем делова руског територија. У битки 14. априла 1609. година Василијев брат Михајло са 12.000 шведских војника уништава снаге Лажног Димитрија II дарујући какву такву наду за даљи мир. Те велике победе царевог брата су изазвале у Василију као и у његовом другом брату, велику завист, па га је дао отровати. Катастрофални пораз који недуго потом уништава руску војску у битки код Смоленска је коначни знак незадовољним бољарима да садашњи цар није способан управљати земљом. Убрзо потом 17. јула 1610. године Василиј IV је био присиљен абдицирати. Када су убрзо потом пољске трупе ушле у Москву, свргнути цар им је био предан као поклон.

Василиј IV, Шујски је преминуо у Пољском заточеништву 12. септембра 1612. године. У Русији он је био накратко наслијеђен од Ладислава будућег краља Пољске.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Василиј IV
претходник
Лажни Димитрије
цар Русије
16061610.
наследник
Владислав IV Васа