Васил Левски
| Васил Левски | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Васил Иванов Кунчев |
| Датум рођења: | 18. јул 1837. |
| Место рођења: | Карлово (Османско царство) |
| Датум смрти: | 18. фебруар 1873. |
| Место смрти: | Софија (Османско царство) |
Васил Левски (буг. Васил Иванов Кунчев; Карлово 18. јул 1837 — 18. фебруар 1873. Софија) је био бугарски револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у Карлову, 1837. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.
Године 1862. Левски је отишао у Србију да се као добровољац придружи Бугарској легији коју је основао такође бугарски револуционар, Георги Раковски. Између 1862. и 1868. учествовао је у свим бугарским борбама против Отоманске империје.
Крајем 1860-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих Бугара у Отоманској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно незевисно од било које стране силе.
Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима Повеље Људских и Грађанских Права Француске револуције.
Левски је почео да поставља локалне комитете 1869. До средине 1872. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду Ловечу. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.
У мају 1872, Бугарски револуционарни централни комитет и Интерна револуционарна организација су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.
На јесен 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију Левског су ухапсиле отоманске власти и обесиле у Софији, фебруара 1873.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
