Васил Левски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васил Левски

Vasil Levski.jpg
Васил Левски

Пуно име Васил Иванов Кунчев
Датум рођења: 18. јул 1837.
Место рођења: Карлово (Османско царство)
Датум смрти: 18. фебруар 1873.
Место смрти: Софија (Османско царство)
Споменик у родном Карлову, Бугарска.

Васил Левски (буг. Васил Иванов Кунчев; Карлово, 18. јул 1837Софија, 18. фебруар 1873) је био бугарски револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у Карлову, 1837. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.

Године 1862. Левски је отишао у Србију да се као добровољац придружи Бугарској легији коју је основао такође бугарски револуционар, Георги Раковски. Између 1862. и 1868. учествовао је у свим бугарским борбама против Отоманске империје.

Крајем 1860-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих Бугара у Отоманској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно независно од било које стране силе.

Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима Повеље Људских и Грађанских Права Француске револуције.

Левски је почео да поставља локалне комитете 1869. До средине 1872. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду Ловечу. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.

У мају 1872, Бугарски револуционарни централни комитет и Интерна револуционарна организација су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.

На јесен 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију Левског су ухапсиле отоманске власти и обесиле у Софији, фебруара 1873.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]