Васо Чубриловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васо Чубриловић

Vaso Cubrilovic.jpg
Васо Чубриловић као припадник Младе Босне

Општи подаци
Датум рођења 14. јануар 1897.
Место рођења Градишка (Аустроугарска, данас Босна и Херцеговина)
Датум смрти 11. јун 1990.
Место смрти Београд (СФРЈ, данас Србија)
Рад

Васо или Васа Чубриловић[1] (Градишка, 14. јануар 1897Београд, 11. јун 1990)[2] је био српски академик, професор Београдског универзитета[1], министар и историчар.

Биографија[уреди]

Рођен је као најмлађе од десеторо деце Јове и Савке, рођене Лазаревић.[3][4]

Основну школу је завршио 1908. године у родном месту.[5] Гимназију је похађао у Тузли и Сарајеву[1]. За време гимназијских дана постао је члан организације Млада Босна, због чега је 1914. избачен из гимназије у Тузли и прешао у Сарајево, где се упознао са Данилом Илићем[5], Био је учесник у атентату на надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Због његове малолетности, суд га је поштедео смртне казне и осудио на 16 година најстрожег затвора[1], коју је издржавао у Сарајеву. Том приликом осуђени су и његова браћа Вељко и Бранко.[3] После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. ослобођен је, завршио је гимназију. После тога се најпре уписао на на Филозофски факултет у Загребу, а затим на Филозофски факултет Универзитета у Београду.[5]

Дипломирао је 1922. године[1] Као професор гимназије радио је у Сремској Митровици, Сарајеву и Београду, са положеним професорским испитом 1927. године.[5] Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету,[1] на тему Босански устанак од 1875—1878.[5]

Као асистента на Семинару за општу историју новог века примио га је Владимир Ћоровић, а 1934. године постао је доцент, да би 1939. био примљен за ванредног професора.[5]

По избијању Другог светско рата и окупације Југославије, почео је да проповеда антинемачку пропаганду, одбио је да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације.[тражи се извор од 08. 2013.] Ухапшен је у Рисну, затим бива пребачен у Београд, најпре у Гестапо, да би га затим одвели у Бањички логор[1]. Пуштен је крајем 1943. године и остао је у Београду.[тражи се извор од 08. 2013.]

По формирању прве привремене владе ДФЈ, као угледни научник, заузео је место министра пољопривреде (1945). Престао је бити члан Земљорадничке странке и прихватио је линију НКОЈ-а и постао члан КП Југославије крајем 1945. године.

По ослобођењу Београда наставио је да ради на Катедри за националну историју Филозофског факултета у Београду, а хонорарно је радио и на Филозофском факултету у Новом Саду.[5] Постао декан Филозофског факултета уместо академика Веселина Чајкановића, коме је Суд части града Београда одузео ту функцију јер је током рата обављао дужност декана Филозофског факултета што се, у новоуспостављеним политичким условима, сматрало за колаборацију са окупатором.[6]

Vaso Čubrilović.jpg

Такође је био и члан Комисије за обнову Универзитета и комесар за Филозофски факултет. По формирању Владе ФНРЈ, Васо Чубриловић је био министар пољопривреде (1945—1946) и министар шумарства (1946—1950).

Иницијатор је и први директор Балканолошког института у Београду 1970[5], редовни предавач на катедри Историје Југославије, заједно са њеним оснивачем др Јованом Марјановићем. Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде.[2] Од 1959. године био је дописни, а од 1961. редован члан САНУ. Такође је био дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, Академије наука и умјетности БиХ, редован члан Црногорске академије наука и умјетности, као и почасни члан Академије наука Совјетског Савиза од марта 1976.[5]

Оженио се 1926. у Сарајеву Радунком рођеном Анђелковић (1895) са којом је имао сина Милоша (1926—1987) и ћерку Богдану, удату Мастиловић. Други брак је склопио са Даницом Трипковић са којом није имао деце.[3][4]

Носилац је Ордена југословенске звезде са лентом од 1987. године.[2]

Дела[уреди]

Аутор је више научних радова из домаће историографије. Библиграфија сачињава 167 историографских радова - монографија, студија, расправа, чланака, прилога, осврта и приказа[5]. Нека од њих су:

  • Босански устанак 1875—1878, Српска краљевска академија наука 1930 LXXXIII[1]; Сарајево, 1962.
  • Босански Фрајкори у Аустро-турском рату 1788—1791, Братство,1933.(COBISS)
  • Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Зборник Филозофског факултета V, Београд, 1960.[1]
  • Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини, Југословенски историјски часопис, Београд 1935.[1] бр.1-4.
  • Истеривање Албанаца, Београд, 7. марта 1937.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Први српски устанак и босански Срби, Београд, 1939.[1]
  • Политичка прошлост Хрвата, Београд, 1939.[1]
  • Мањински проблем у новој Југославији, Београд, 1944.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Историја политичке мисли у Србији 19. века[1], Београд 1956; Сарајево, 1960.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Терминологија племенског друштва у Црној Гори,[1] Београд 1959.[5]
  • Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Зборник Филозофског факултета V, Београд, 1960.[1]
  • Одабрани историјски радови, Београд, 1983.[1][5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Одабрани историјски радови, Васа Чубриловић, Народна књига, Београд, 1983, прво издање
  2. ^ а б в Биографија на сајту САНУ
  3. ^ а б в Аустрија прогонила породице атентатора („Вечерње новости“, 16. новемабр 2013)
  4. ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Чубриловић, Васо Ј.“ pp. 515-516, (COBISS)
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Васа Чубриловић (1897-1990), Ксенија Светличић, Љиљана Крајшић, Библиотека Матице српске, каталози изложби 13, Нови Сад (1997)
  6. ^ Нечастиви на Београдском универзитету (Српско наслеђе, број 3)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :