Васо Чубриловић
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Васо Чубриловић | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 14. јануар 1897. |
| Место рођења | Градишка (Аустроугарска, данас Босна и Херцеговина) |
| Датум смрти | 11. јун 1990. |
| Место смрти | Београд (СФРЈ, данас Србија) |
| Рад | |
Др Васо Чубриловић (Градишка, 14. јануар 1897 — Београд, 11. јун 1990) је био српски академик и историчар.
Садржај |
Биографија [уреди]
Основну школу и гимназију је похађао у Сарајеву. За време гимназијских дана упознао се са Данилом Илићем, и постао члан организације Млада Босна. Био је учесник у атентату на надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Због његове малолетности, суд га је поштедео смртне казне и осудио на 16 година тешке тамнице, коју је издржавао у Сарајеву. После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. ослобођен је и одлази у Србију.
По завршетку рата, дипломирао, а касније и докторирао историју на Београдском универзитету.
До почетка Другог светског рата радио је као професор на Филозофском факултету у Београду од 1930. године. На том месту, са краћим прекидима за време рата, остао је пуних 40 година. 7. марта 1937. објавио је своје дело „Истеривање Албанаца“.
По избијању рата и окупације Југославије, почео је да проповеда антинемачку пропаганду, одбио да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације, па је зато ухапшен и одведен на Бањицу. Пуштен је крајем 1943. године и остао је у Београду.
По формирању прве привремене владе ДФЈ, као угледни научник, заузео је место министра пољопривреде (1945). Престао је бити члан Земљорадничке странке и прихватио је линију НКОЈ-а и постао члан КП Југославије крајем 1945. године.
По ослобођењу Београда, Васо Чубриловић је постао декан Филозофског факултета уместо академика Веселина Чајкановића, коме је Суд части града Београда одузео ту функцију јер је током рата обављао дужност декана Филозофског факултета што се, у новоуспостављеним политичким условима, сматрало за колаборацију са окупатором. Такође је био и члан Комисије за обнову Универзитета и комесар за Филозофски факултет. По формирању Владе ФНРЈ, Васо Чубриловић је био министар пољопривреде (1945 — 1946) и министар шумарства (1946 — 1950).
Оснивач је Балканолошког института у Београду 1970. и био је редовни предавач на катедри Историје Југославије, заједно са њеним оснивачем др Јованом Марјановићем. Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде.
Дела [уреди]
Аутор је више научних радова из домаће историографије, од којих су најзначајнији:
- Босански устанак 1875-1878, Српска краљевска академија наука 1930 LXXXIII; Сарајево, 1962.
- Босански Фрајкори у Аустро-турском рату 1788-1791, Братство,1933.
- Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини, Југословенски историјски часопис, Београд 1935. бр.1-4.
- Истеривање Албанаца, Београд, 1937.
- Први српски устанак и босански Срби, Београд, 1939.
- Политичка прошлост Хрвата, Београд, 1940.
- Мањински проблем у новој Југославији, Београд, 1944.
- Историја политичке мисли у Србији 19. века, Београд 1956; Сарајево, 1960.
- Терминологија племенског друштва у Црној Гори, Београд 1956.
- Одабрани историјски радови, Београд, 1966.
- Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Београд, 1967.
