Васо Чубриловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васо Чубриловић

Васо Чубриловић као припадник Младе Босне
Васо Чубриловић као припадник Младе Босне

Општи подаци
Датум рођења 14. јануар 1897.
Место рођења Градишка (Аустроугарска, данас Босна и Херцеговина)
Датум смрти 11. јун 1990.
Место смрти Београд (СФРЈ, данас Србија)
Рад

Васо или Васа Чубриловић[1] (Градишка, 14. јануар 1897Београд, 11. јун 1990)[2] је био српски академик, професор Београдског универзитета[1], министар и историчар.

Биографија[уреди]

Рођене је као најмлађе од десеторо деце Јове и Савке, рођене Лазаревић.[3][4]

Основну школу је завршио 1908. године у родном месту.[5] Гимназију је похађао у Тузли и Сарајеву[1]. За време гимназијских дана постао је члан организације Млада Босна, због чега је 1914. избачен из гимназије у Тузли и прешао у Сарајево, где се упознао са Данилом Илићем[5], Био је учесник у атентату на надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Због његове малолетности, суд га је поштедео смртне казне и осудио на 16 година најстрожег затвора[1], коју је издржавао у Сарајеву. Том приликом осуђени су и његова браћа Вељко и Бранко.[3] После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. ослобођен је, завршио је гимназију. После тога се најпре уписао на на Филозофски факултет у Загребу, а затим на Филозофски факултет Универзитета у Београду.[5]

Дипломирао је 1922. године[1] Као професор гимназије радио је у Сремској Митровици, Сарајеву и Београду, са положеним професорским испитом 1927. године.[5] Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету,[1] на тему Босански устанак од 1875—1878.[5]

Као асистента на Семинару за општу историју новог века примио га је Владимир Ћоровић, а 1934. године постао је доцент, да би 1939. био примљен за ванредног професора.[5]

По избијању Другог светско рата и окупације Југославије, почео је да проповеда антинемачку пропаганду, одбио је да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације.[тражи се извор од 08. 2013.] Ухапшен је у Рисну, затим бива пребачен у Београд, најпре у Гестапо, да би га затим одвели у Бањички логор[1]. Пуштен је крајем 1943. године и остао је у Београду.[тражи се извор од 08. 2013.]

По формирању прве привремене владе ДФЈ, као угледни научник, заузео је место министра пољопривреде (1945). Престао је бити члан Земљорадничке странке и прихватио је линију НКОЈ-а и постао члан КП Југославије крајем 1945. године.

По ослобођењу Београда наставио је да ради на Катедри за националну историју Филозофског факултета у Београду, а хонорарно је радио и на Филозофском факултету у Новом Саду.[5] Постао декан Филозофског факултета уместо академика Веселина Чајкановића, коме је Суд части града Београда одузео ту функцију јер је током рата обављао дужност декана Филозофског факултета што се, у новоуспостављеним политичким условима, сматрало за колаборацију са окупатором.[6]

Vaso Čubrilović.jpg

Такође је био и члан Комисије за обнову Универзитета и комесар за Филозофски факултет. По формирању Владе ФНРЈ, Васо Чубриловић је био министар пољопривреде (1945—1946) и министар шумарства (1946—1950).

Иницијатор је и први директор Балканолошког института у Београду 1970[5], редовни предавач на катедри Историје Југославије, заједно са њеним оснивачем др Јованом Марјановићем. Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде.[2] Од 1959. године био је дописни, а од 1961. редован члан САНУ. Такође је био дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, Академије наука и умјетности БиХ, редован члан Црногорске академије наука и умјетности, као и почасни члан Академије наука Совјетског Савиза од марта 1976.[5]

Оженио се 1926. у Сарајеву Радунком рођеном Анђелковић (1895) са којом је имао сина Милоша (1926—1987) и ћерку Богдану, удату Мастиловић. Други брак је склопио са Даницом Трипковић са којом није имао деце.[3][4]

Носилац је Ордена југословенске звезде са лентом од 1987. године.[2]

Дела[уреди]

Аутор је више научних радова из домаће историографије. Библиграфија сачињава 167 историографских радова - монографија, студија, расправа, чланака, прилога, осврта и приказа[5]. Нека од њих су:

  • Босански устанак 1875—1878, Српска краљевска академија наука 1930 LXXXIII[1]; Сарајево, 1962.
  • Босански Фрајкори у Аустро-турском рату 1788—1791, Братство,1933.(COBISS)
  • Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Зборник Филозофског факултета V, Београд, 1960.[1]
  • Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини, Југословенски историјски часопис, Београд 1935.[1] бр.1-4.
  • Истеривање Албанаца, Београд, 7. марта 1937.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Први српски устанак и босански Срби, Београд, 1939.[1]
  • Политичка прошлост Хрвата, Београд, 1939.[1]
  • Мањински проблем у новој Југославији, Београд, 1944.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Историја политичке мисли у Србији 19. века[1], Београд 1956; Сарајево, 1960.[тражи се извор од 08. 2013.]
  • Терминологија племенског друштва у Црној Гори,[1] Београд 1959.[5]
  • Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Зборник Филозофског факултета V, Београд, 1960.[1]
  • Одабрани историјски радови, Београд, 1983.[1][5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Одабрани историјски радови, Васа Чубриловић, Народна књига, Београд, 1983, прво издање
  2. ^ а б в Биографија на сајту САНУ
  3. ^ а б в Аустрија прогонила породице атентатора („Вечерње новости“, 16. новемабр 2013)
  4. ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Чубриловић, Васо Ј.“ стр. 515-516, (COBISS)
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Васа Чубриловић (1897-1990), Ксенија Светличић, Љиљана Крајшић, Библиотека Матице српске, каталози изложби 13, Нови Сад (1997)
  6. ^ Нечастиви на Београдском универзитету (Српско наслеђе, број 3)

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :