Ватин

Ватин
Главна улица са православном црквом
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Вршац
Географски подаци
Географске координате	45° 14′ 03" СГШ 21° 14′ 22" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	16,7 km²
Надморска висина	82 m
Становништво (2002)
број становника	250
густина насељености	15 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	26337
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ
Ватин  Ватин на мапи Србије

Ватин је насеље у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 250 становника (према попису из 1991. било је 316 становника).

Историја

Назив места Ватин по годинама: Vodad (Wodad) – 1334.godine. Vadah (Wadach) 1414г. Vat (vat) – 1421. г. Fatina. после Vattina -1717. г. Verseczát -1911 г. Ватин-1919. г.

Године 1333. постојала је овде парохија, којој је духовни отац био Никола. У овом времену било је насељу име Водад. Године1370. било је име једног Водадском становнику Радин. Дакле, био је Србин. Јоаким де Бадад био је1411г. властелин тога насеља. По предању овде су живели, око 1414г. хајдуци Матија и Емерик Балог де Вадах (Wadach ). 1421г. Ват (Vat ) је био у посду олигарха Јована Јанка де Нађлак. После његове смрти (1427 г.) краљ Сигмунд је поклонио ово место вранском приору Алберту де Нађмихаљу. Како је његов син Ђорђе постао краљу неверан, губернатор Јанош Хуњади поклонио је Ват (Wath) Шарвариевима. Нађмихаљеви нису могли да забораве губитак Ватина. Чак 1550-те. када су Ватин узели у посед Петар Петровић и Ђорђе Мартинац, протестовали су Нађмихаљеви. Године 1597. продао је Сигмунд Батори Ватин Волфгангу Прибеку.

Ватин је 1713г. године имао 18 домова. 1716г. припојен је Вршачком диштрикту. Ватин 1717г. имао је 27 домова, 1749г. 36 домова, а 1751г. само 34 дома. 1730г. подигнута је црква брвнара, године 1856. подигнута је црква. године1859. откупио је Манцинг ово имање Вагнеру и Вошингу, од којих су га откупили грофови Виктор и Ладислав Ћирки. Од 1891г. имао је Ватин железничку постају, а од 1908г. станицу. 1914г. откупила је општина зграду за општинску кућу.

Број становника био је: 1869. године 510 становника: 1890г. 581становник; 1900г.661; 1910г.644. Године 1902. у селу је било 135 Немаца за које је моравички парох тражио државну школу. Године 1921. пописано је 562 становника, од којих је било; Срба-346; Словака-18; Румуна- 36; Немаца- 95; Мађара-77.

Године 1919. обустављен желизнички саобраћај на линији Базијаш-Темишвар преко Ватина, 1919. постављена је у Ватину стржа жандармерије и царина.

Источно од Ватина, на локалитету Бела Бара, налазило се праисторијско насеље и некропола, по коме је једна култура раног и средњег бронзаног доба добила име - Ватинска култура. Од 1893. до 1919. Феликс Милекер, кустос Градског музеја у Вршцу вршио је археолошка ископавања на локалитету.ватинске културе бронзаног доба.

Демографија

У насељу Ватин живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 548 1953. 586 1961. 553 1971. 489 1981. 417 1991. 316 308 2002. 261 250

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			133	53,2%
Мађари			67	26,8%
Југословени			12	4,8%
Румуни			10	4,0%
Немци			5	2,0%
Словенци			3	1,2%
Македонци			2	0,8%
Чеси			1	0,4%
непознато			8	3,2%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	0			3
80+	2			7
75-79	8			16
70-74	12			13
65-69	3			6
60-64	9			4
55-59	7			8
50-54	15			9
45-49	12			12
40-44	4			6
35-39	4			4
30-34	10			3
25-29	7			8
20-24	6			7
15-19	7			8
10-14	4			4
5-9	7			9
0-4	5			1
просек	44.1			48.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 145 157 154 143 139 106 99

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 26 34 16 15 3 2 3 - - - 2.53

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	106	26	63	12	5	-
Женски	114	15	60	33	3	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	50	31	-	-	5	-	4	3	-	1
Женски	29	21	-	-	-	-	-	2	-	-
Оба	79	52	-	-	5	-	4	5	-	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	3	-	-	-	-	-	3
Женски	-	1	1	1	-	1	-	-	2
Оба	-	1	4	1	-	1	-	-	5

Литература

1. Коришћена Литература
2. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
3. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
4. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
5. Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
6. Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u Vatinu) objavljeno je 1905. godine.
7. Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Ватина настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ватин

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Фото албум

Главна улица са православном црквом Католичка црква Река Моравица поред Ватина