Ватрено оружје

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ватрена оружја су специјално пројектоване и направљене справе - направе које великим брзинама испаљују, један или више пројектила, користећи добијену потисну кинетичку енергију гаса ослобођеног у делићу времена сагоревањем експлозива, односно пуњења, у метку, односно цеви.

Шмајсер MP 40.

Историја ватреног оружја[уреди]

Велики османлијски топ из 15. века

У последњим вековима, ватрено оружје је постало оружје које је у најчешћој употреби. Масовно су почели да га употребљавају Хусити у Хуситским ратовима. Савремено ратовање се од ренесансе ослања на оваква оружја, која су имала велики утицај на експанзију и историју западне цивилизације. Ватрено оружје је на многе начине променило вођење ратова у многим видовима.

Код историјског ватреног оружја је уобичајено употребљаван пројектил у облику кугле. Савремено ватрено оружје употребљава увек огивални облик пројектила, где врх има шпицасти облик код оружја дуге цеви, док је код оружја кратке цеви пројектил у виду параболе, кугле или конуса односно купе док задња страна има облик облице која се понекад и сужава ка задњој страни. Топовске гранате су сличног облика, али по правилу садрже експлозивно пуњање.

Врсте ватреног оружја[уреди]

Класично ватрено оружје[уреди]

Проналазак класичног ватреног оружја датира из XIII века. Класично ватрено оружје користи класичне експлозивне материје - барут, чијим се сагоријевањем у цијеви односно чаури, хемијска енергија претвара у кинетичку енергију гаса која потискује пројектил великим брзинама.


Ловачко оружје[уреди]

Спортско оружје[уреди]

Полицијско оружје[уреди]

Ракетно оружје[уреди]

Проналазак ракетног оружја датира из XX века. Ракетно оружје користи Ракетно гориво чијим се сагоријевањем у ракетном мотору хемијска енергија претвара у кинетичку енергију млаза гасова, који по законима физике, излазећи великом брзином кроз отвор мотора развијају реактивну силу за покретање пројектила.

Још једна подела ватреног оружја[уреди]

Литература[уреди]

  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
  • Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :