Вафен-СС

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вафен-СС

Грб Вафен-СС
Грб Вафен-СС

Време постојања 1933. - 1945.
Држава Застава Немачке Трећи рајх
Врста Flag Schutzstaffel.svg СС
Тип Панцер дивизија
Панцергренадири
Коњица
Пешадија
Брдска пешадија
Полиција
Јачина Вафен-СС се на врхунцу снаге састојао од 38 дивизија и низа мањих јединица[тражи се извор од 05. 2013.]
Штаб Берлин
Команданти
Командант Хајнрих Химлер


Ангажовање

Вафен СС (нем. Waffen SS – борбени СС) настао је од заштитних одреда Шуцштафел (нем. Schutzstaffeln) који су представљали личну стражу Адолфа Хитлера. Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС ће прерасти у јаку војну организацију која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности. Упркос значајним резултатима које ће Вафен СС постићи током Другог светског рата, нарочито у борбама на Источном фронту и Нормандији, као и офанзивним дејствима током немачке Арденске офанзиве, њени припадници остаће запамћени по небројеним злочинима почињеним против цивилног становништва и ратних заробљеника.

Након скромних почетака као заштитничка јединица за водство НСДАП-а, Вафен-СС ојачале су у снаге од 38 борбених дивизија са око 950.000 људи, и укључујући неколико елитних јединица. На Нирнбершким суђењима, Вафен-СС био је осуђен као део криминалне организације због великог суделовања у ратним злочинима због чега су ветеранима Вафен-СС-а одузета многа права која су додељена осталим немачким ратним ветеранима.

Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали истетовирани број - што мањи број тим виши ранг и историја у СС-у. После рата су многи СС-овци покушавали на разне начине да тај број избришу. Иста метода теровирања је примењивана и за обележавање логораша али је подлактица била друга.

Оснивање[уреди]

Постер Вафен-СС-а

Почетком тридесетих година 20. века СС је представљао војно устројен огранак Нацистичке партије чији је значај у Немачкој, а сразмерно са тим и његово чланство, био релативно мало. Међутим, вођа СС Хајнрих Химлер није био задовољан оваквом улогом организације због чега је искористио међусобна трвења у Немачкој тридесетих година како би оснажио положај СС. Тако је СС играо кључну улогу у Хитлеровом обрачуну са вођом СА одреда Ернстом Ремом и његовим сарадницима. У јуну 1934. године, током тзв. „ноћи дугих ножева“, Хитлер је уз помоћ СС ликвидирао свог најозбиљнијег супарника и на тај начин успоставио апсолутну личну доминацију у Немачкој.

По именовању за немачког канцелара Адолф Хитлер није имао поверења у јединице Рајхсвера које су биле задужене за његову безбедност. Због тога је наредио да се од припадника СА формира борбена јединица која ће на себе преузети овај задатак. Вафен СС је званично настао 1933. године када је формиран први СС заштитни одред. Ова јединица представљала је Хитлерову „преторијанску гарду“ и била је задужена за његову личну безбедност. Јединица је пратила Хитлера на његовим многобројним путовањима, а из њених редова бирани су Хитлерови возачи, посилни, телохранитељи и др. На митингу Нацистичке партије у септембру 1933. године јединица је добила име „Лична гарда Адолфа Хитлера“. Њен први командант био је Сеп Дитрих. Недуго затим широм Немачке основане су тзв. СС-ВТ (СС резервне трупе) које су стајале на располагању Адолфу Хитлеру за извршење специјалних задатака у рату и миру. Трећи елемент Вафен-СС, који неће стећи признање све до немачког напада на Француску 1940. године биле су СС-ТКВ (СС јединице мртвачка глава) првобитно формиране од чувара концентрационих логора, које су поред борбених задатака биле задужене и за унутрашњу безбедност.

До 1940. године. Вафен-СС се састојао од четири борбене јединице, СС лична гарда Адолфа Хитлера, СС Дојчланд, СС Германија и СС Дер Фирер, као и од четири јединице из састава СС резервних трупа, СС Обербајерн, СС Бранденбург, СС Туринген и СС Остмарк, која је уједно била и прва страна СС јединица формирана од Аустријанаца.

СС дивизије[уреди]


Стране јединице у Вафен-СС-у
Држава порекла Број Народност
Албанија 3000 Албанци
Белгија 23 000 Фламанци
15 000 Валонци
Уједињено Краљевство 50 Енглези
Бугарска 200-1000 (?) Бугари
НДХ 30.000 Хрвати, Бошњаци
Данска 10.000 Данци
Индија 3500 Хиндуси
Естонија 20.000 Естонци
Финска 1000 Финци
Мађарска 15 000 (?) Мађари
Летонија 39 000 Летонци
Холандија 50.000 Холанђани
Норвешка 6000 Норвежани
Француска 8000 Французи
Италија 20.000 Италијани
Пољска (Галиција) 25 000 Украјинци
СССР 12 000 Руси, Белоруси
40.000 -
50.000 (?)
Козаци
8000 Татари, Туркмени, Киргизи, Узбеци
Румунија 3000 Румуни
Србија 15 000 Немци, Албанци
Шпанија 200-1000 (?) Шпанци
Шведска 100-130 Швеђани
Швајцарска 700-800 Швајцарци

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]