Вафен-СС
| Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. | |
| Вафен-СС | |||
|---|---|---|---|
| Време постојања | 1933. - 1945. | ||
| Држава | |||
| Врста | |||
| Тип | Панцер дивизија Панцергренадири Коњица Пешадија Брдска пешадија Полиција |
||
| Јачина | Вафен-СС се на врхунцу снаге састојао од 38 дивизија и низа мањих јединица[тражи се извор од 05. 2013.] | ||
| Штаб | Берлин | ||
| Команданти | |||
| Командант | Хајнрих Химлер |
||
| Ангажовање | |||
Вафен СС (нем. Waffen SS – борбени СС) настао је од СС заштитних одреда Шуцштафел (нем. Schutzstaffeln) који су представљали личну стражу Адолфа Хитлера. Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС ће прерасти у јаку војну организацију која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности. Упркос значајним резултатима које ће Вафен СС постићи током Другог светског рата, нарочито у борбама на Источном фронту и Нормандији, као и офанзивним дејствима током немачке Арденске офанзиве, њени припадници остаће запамћени по небројеним злочинима почињеним против цивилног становништва и ратних заробљеника.
Након скромних почетака као заштитничка јединица за водство НСДАП-а, Вафен-СС ојачале су у снаге од 38 борбених дивизија са око 950.000 људи, и укључујући неколико елитних јединица. На Нирнбершким суђењима, Вафен-СС био је осуђен као део криминалне организације због великог суделовања у ратним злочинима због чега су ветеранима Вафен-СС-а одузета многа права која су додељена осталим немачким ратним ветеранима.
Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали истетовирани број - што мањи број тим виши ранг и историја у СС-у. После рата су многи СС-овци покушавали на разне начине да тај број избришу. Иста метода теровирања је примењивана и за обележавање логораша али је подлактица била друга.
Садржај |
Оснивање [уреди]
Почетком тридесетих година 20. века СС је представљао војно устројен огранак Нацистичке партије чији је значај у Немачкој, а сразмерно са тим и његово чланство, био релативно мало. Међутим, вођа СС Хајнрих Химлер није био задовољан оваквом улогом организације због чега је искористио међусобна трвења у Немачкој тридесетих година како би оснажио положај СС. Тако је СС играо кључну улогу у Хитлеровом обрачуну са вођом СА одреда Ернстом Ремом и његовим сарадницима. У јуну 1933. године, током тзв. „ноћи дугих ножева“, Хитлер је уз помоћ СС ликвидирао свог најозбиљнијег супарника и на тај начин успоставио апсолутну личну доминацију у Немачкој.
По именовању за немачког канцелара Адолф Хитлер није имао поверења у јединице Рајхсвера које су биле задужене за његову безбедност. Због тога је наредио да се од припадника СА формира борбена јединица која ће на себе преузети овај задатак. Вафен СС је званично настао 1933. године када је формиран први СС заштитни одред. Ова јединица представљала је Хитлерову „преторијанску гарду“ и била је задужена за његову личну безбедност. Јединица је пратила Хитлера на његовим многобројним путовањима, а из њених редова бирани су Хитлерови возачи, посилни, телохранитељи и др. На митингу Нацистичке партије у септембру 1933. године јединица је добила име „Лична гарда Адолфа Хитлера“. Њен први командант био је Сеп Дитрих. Недуго затим широм Немачке основане су тзв. СС-ВТ (СС резервне трупе) које су стајале на располагању Адолфу Хитлеру за извршење специјалних задатака у рату и миру. Трећи елемент Вафен-СС, који неће стећи признање све до немачког напада на Француску 1940. године биле су СС-ТКВ (СС јединице мртвачка глава) првобитно формиране од чувара концентрационих логора, које су поред борбених задатака биле задужене и за унутрашњу безбедност.
До 1940. године. Вафен-СС се састојао од четири борбене јединице, СС лична гарда Адолфа Хитлера, СС Дојчланд, СС Германија и СС Дер Фирер, као и од четири јединице из састава СС резервних трупа, СС Обербајерн, СС Бранденбург, СС Туринген и СС Остмарк, која је уједно била и прва страна СС јединица формирана од Аустријанаца.
СС дивизије [уреди]
- 1. СС оклопна дивизија „Телесна гарда Адолфа Хитлера“
- 2. СС оклопна дивизија „Рајх“
- 3. СС оклопна дивизија „Мртвачка глава“
- 4. СС полицијска панцергренадирска дивизија
- 5. СС оклопна дивизија „Викинг“
- 6. СС брдска дивизија „Север“
- 7. СС добровољачка брдска дивизија „Принц Еуген“
- 8. СС коњичка дивизија „Флоријан Гајер“
- 9. СС оклопна дивизија „Хоенштауфен“
- 10. СС оклопна дивизија „Фрундсберг“
- 11. СС добровољачка оклопна гренадирска дивизија „Нордланд“
- 12. СС оклопна дивизија „Хитлерјугенд“
- 13. СС брдска дивизија „Ханџар“ (1. хрватска)
- 14. СС гренадирска дивизија, (1. галицијска)
- 15. СС гренадирска дивизија, (1. летонска)
- 16. СС панцергренадирска дивизија „СС рајхсфирер“
- 17. СС панцергренадирска дивизија „Гоц фон Берлишинген“
- 18. СС добровољачка панцергренадирска дивизија „Хорст Весел“
- 19. СС гренадирска дивизија (2. летонска)
- 20. СС панцергренадирска дивизија (1. естонска)
- 21. СС брдска дивизија „Скендербег“ (1. албанска)
- 22. СС добровољачка коњичка дивизија „Марија Тереза“
- 23. СС брдска дивизија „Кама“ (2. хрватска)
- 24. СС брдска дивизија „Карстјегер“
- 25. СС гренадирска дивизија „Хуњади“ (1. мађарска)
- 26. СС гренадирска дивизија (2. мађарска)
- 27. СС добровољачка гренадирска дивизија „Лангемарк“ (1. фламанска)
- 28. СС добровољачка гренадирска дивизија „Валонци“
- 29. СС гренадирска дивизија (1. руска)
- 30. СС гренадирска дивизија (2. руска)
- 31. СС добровољачка гренадирска дивизија
- 32. СС добровољачка гренадирска дивизија „30. јануар“
- 33. СС коњичка дивизија (3. мађарска)
- 33. СС гренадирска дивизија „Шарлемањ“ (1. француска)
- 34. СС добровољачка гренадирска дивизија „Ландштурм Недерланд“
- 35. СС полицијска гренадирска дивизија
- 36. СС гренадирска дивизија
- 37. СС добровољачка коњичка дивизија „Лицов“
- 38. СС гренадирска дивизија „Нибелунзи“
| Држава порекла | Број | Народност |
|---|---|---|
| Албанија | 3000 | Албанци |
| Белгија | 23 000 | Фламанци |
| 15 000 | Валонци | |
| Уједињено Краљевство | 50 | Енглези |
| Бугарска | 200-1000 (?) | Бугари |
| НДХ | 30 000 | Хрвати, Бошњаци |
| Данска | 10 000 | Данци |
| Индија | 3500 | Хиндуси |
| Естонија | 20 000 | Естонци |
| Финска | 1000 | Финци |
| Мађарска | 15 000 (?) | Мађари |
| Летонија | 39 000 | Летонци |
| Холандија | 50 000 | Холанђани |
| Норвешка | 6000 | Норвежани |
| Француска | 8000 | Французи |
| Италија | 20 000 | Италијани |
| Пољска (Галиција) | 25 000 | Украјинци |
| СССР | 12 000 | Руси, Белоруси |
| 40 000 - 50 000 (?) |
Козаци | |
| 8000 | Татари, Туркмени, Киргизи, Узбеци | |
| Румунија | 3000 | Румуни |
| Србија | 15 000 | Немци, Албанци |
| Шпанија | 200-1000 (?) | Шпанци |
| Шведска | 100-130 | Швеђани |
| Швајцарска | 700-800 | Швајцарци |
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- “The nazi war machine“, by Christopher Chant, Tiger books Int. PLC, Twickenham, 1996.
- “SS regalia“, by Robin Lumsden, Grange books, London, 1995.
- Williamson, Gordon; Andrew, Stephen. THE WAFFEN-SS.
Спољашње везе [уреди]