Веде
Веде (санскрит: वेद véda — вид, знање) су најстарији споменици санскритске књижевности, свете књиге брахмана у Индији.
Постоје четири дела:
У ужем смислу, под Ведама се често мисли само на Риг-веду.
Садржај |
[уреди] Историја
Веде су створили Аријци који су се из Персије преселили на северозапад Индије. Као и сам хиндуизам, и ови свети текстови имају многе културолошке и хронолошке слојеве. Неке ведске мисли толико су старе да одражавају иранско порекло, што значи да потичу из доба које је претходило миграцији Аријаца у Индију 1500. п. н. е. Остале ведске идеје развијале су се током боравка Аријаца у Долини Инда. Са почетком њихове превласти над различитим културама ове области, садржај ових текстова је апсорбован. Веда је четири и оне су најстарији најбитнији списи хиндуизма. Препуне су историјских, социолошких, религијских и лингвистичких информација о људима који су их саставили. Чине основу многих хиндуистичких верских концепата. Значење речи веда јесте „знање“. Оно садржано у Ведама сматра се божанског порекла јер га је бог стваралац брахман открио групи надахнутих мудраца. ови мудраци, ришији, били су одговорни за преношење овог божанског дара човечанству.
[уреди] Преношење
Вековима су Веде преношене са учитеља на ученика усменим предањем. Чак и када је уведено писмо, постојао је снажан отпор њиховом записивању. Брахмини (свештеници) веровали су да моћ светих ведских химни лежи у традицији слушања текста, одакле и потиче назив ових химни – шрути, тј. оно што се чуло. Према брахминима, памћење Веда преко писане речи нема неку нарочиту верску снагу. Ипак, временом су, ради очувања ове свете химне записане на старом облику санскрита, данас названом ведским језиком.
[уреди] Риг Веда
Риг Веда је далеко најстарија збирка химни. Иако је немогуће одредити датум њеног настанка, научници га стављају у раздобље од 5000 до 900. п. н. е. За постојећи писани текст се претпоставља да постоји бар од 300. п. н. е. Риг веда садржи химне и хвалоспеве боговима.
[уреди] Јаджур Веда
Јаджур Веда састављена је око 700. п. н. е. Садржи варијанту текста Риг Веде. Уз то, садржи и појединости о извођењу жртвених обреда, градњи олтара и изговарању обредних израза. У ствари, то је приручник за брахмине.
[уреди] Сама Веда и Атхара Веда
Две преостале веде – Сама Веда и Атхара Веда – обухватају знатан део Риг Веде, а дају и додатне смернице за понашање свештеника. Ипак међу њима постоје и разлике. Делови Сама Веде, на пример, усмерени су на жртвовања Соми, богу усхићења и пијанства, чије се обожавање развило из неоткривеног пића сличног опијату добијеном из једне врсте дивљих печурака. Химне Атхара Веде много више се баве чинима, чаролијама и враџбинама. Ови магијски обреди могу имати двоструку намену: за излечење, лековити, а ту спадају љубавни напици, лекови за све болести и благослови, а могу бити и негатвине природе, када се користе за призивање несреће или болести непријатељима. Рана ведска религија усредсређена је на божанску моћ. Богови названи деве сачињавали су пантеон божанских моћника. Није био важан број богова, већ њихова улога и начин на који су спојени са природним догађајима или феноменима. Деве су, према месту свог деловања, подељене на небеске, ваздушне и земаљске.
[уреди] Литература
- Мадху Базаз Вангу, хиндуизам, превод: Јасна Јербић, Чигоја штампа 2002, ISBN 86-7558-042-8
