Везендонк песме

Из Википедије, слободне енциклопедије

Везендонк песме (нем. Wesendonck-Lieder) су циклус од пет песама Матилде Везендонк за које је немачки композитор Рихард Вагнер компоновао музику. Оне су, уз Зигфрид идилу, најчешће извођено дело из његовог малог неоператског опуса.

Позадина[уреди]

Вила Везендонк 1857. године

Након пропасти Мајског устанка у Дрездену 1849. године, Вагнер је био приморан да побегне из Немачке и убрзо се настанио, са супругом Мином Планер, на имању свог обожаваоца Ота Везендонка у Цириху. Ту је Вагнер имао чувену аферу са Матилдом Везендонк, женом Ота Везендонка[1]. Иако није познато докле су Вагнер и Матилда отишли са овом афером, сигурно је да је међу њима владала снажна обострана привлачност и залуђеност о којој сведочи њихово дописништво. Афера се окончала 1858. када је Вагнерова жена пресрела једно од његових писама Матилди.

Песме[уреди]

Матилда Везендонк се бавила поезијом и књижевношћу. Вагнер је компоновао музику за пет њених песама од новембра 1857. до маја 1858. То су следеће песме:

  • Анђео (нем. Der Engel)
  • Стани мирно! (нем. Stehe still!)
  • У стакленику (нем. Im Treibhaus)
  • Туге (нем. Schmerzen)
  • Снови (нем. Träume)

Анђео је написан новембра 1857, Стани мирно! фебруара 1858, У стакленику маја 1858, Туге и Снови децембра 1857. Песме су писане за жески глас и клавир. Вагнер је Снове у оркестрованој верзији извео Матилди за њен рођендан 23. децембра 1857. Касније је диригент Феликс Мотл оркестрирао и остале песме. Цео циклус је први пут изведен у Мајнцу 20. јула 1862. под називом Пет песама за женски глас и клавир (нем. Fünf Gedichte für Frauenstimme und Klavier).

Вагнер је у време композиције ових песама радио на Валкири. Две од ових песама, У стакленику и Снове, лично је назвао студијама за Тристана и Изолду. Тако се музика песме У стакленику понавља у трећем чину Тристана, а Снови остављају траг на љубавном дуету из другог чина.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]