Велесова књига

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Изглед прве плочице Велесове књиге

Велесова књига је књига која наводно говори о древној словенској религији и историји. Поједини истраживачи[obrazložiti] сматрају ову књигу најстаријим словенским текстом, док други[obrazložiti] сматрају да књига није аутентична и да представља фалсификат. Књига садржи религијске пасаже и историјске записе, испресецане са наравоученијима. Према неким мишљењима[obrazložiti], догађаји који се помињу у књизи могу бити датирани од седмог века пре Христа, до деветог века наше ере.

Без обзира на сумњиву аутентичност ове књиге, неопагани је користе као свој свети текст.

Садржај

[уреди] Историја открића књиге

У јесен 1919. године у Русији је још увек трајао грађански рат, али се назирала победа бољшевика. Пуковник царске војске Фјодор Артурович Изенбек је тражио сигурно место у Украјини и наишао на један опустошен замак у коме је нашао само разбацане брезове дашчице. Погледавши их схватио је да је на њима нешто исписано те их је понео и наставио да лута земљом у којој се одвија револуција. Кад се рат завршио Изенбек као и многи његови истомишљеници је напустио земљу и отишао прво у Турску па затим у Југославију. 1923. је понудио дашчице Народном музеју у Београду уз малу новчану надокнаду али је одбијен.

Затим је отпутовао у Брисел где је срео Јурија Мирољубова. Мирољубову је требало 15 година да протумачи то писмо. Затим Мирољубов са Велесовом књигом одлази у Сједињене Америчке Државе и предаје књигу Руском музеју у Сан Франциску. И од тад су се многи стручњаци бавили том књигом укључујући Шајана, Пешића, Кура, Лозко и Лесноја.

[уреди] Делови књиге

[уреди] Дашчица 11а

Молимо се и клањамо првом Триглаву и њему велику славу појемо. Хвалимо Сварога, деда божјег, који је свему роду божјем зачетник и творац је свега живог, вечни извор који тече лети и свуда, а зими и никада не мрзне... А богу Перуну, громовнику, богу битке и борбе говоримо: ти оживљаваш нас непрестаним окретањем круга и водиш стазом права кроз битке до Велике Тризне... Богу Световиду славу узносимо, јер он је бог Права и Јава и њему појемо јер је светлост кроз коју видимо свет. Гледамо и у Јаву опстајемо, а он нас од Нава чува и стога му хвалу појемо. Слава сва Световиду, богу нашем што отвара срца наша да признамо лоше поступке и добру се окренемо. Два бића у небу садржана Белобог и Црнобог су, а њи оба Сварог држи и заповеда.

[уреди] Превод књиге на српски језик

Велесову књигу је на српском језику објавила издавачка кућа „Пешић и синови“. Књига је имала неколико издања, а у издању из 2000. године је напоменуто да је то само први део Велесове књиге и да ће ова издавачка кућа објавити и други део књиге са преводом преосталих дашчица.

[уреди] Спољашње везе

Wila.jpg

Словенска митологија

Veles Slavic god.jpg

Божанства:
Сварог | Перун | Дабог | Световид | Велес | Радгост
Јаровид | Симаргл | Рујевит | Триглав | Стрибог | Хорс
Весна | Лада | Мокош | Морана | Купала
Натприродна бића:
Вила | Вукодлак | Лесник | Русалка | Суђеница
Водењак | Чума | Ала | Змај | Караконџула | Шумска мајка
Вампир | Вештица | Домовик | Бес | Дрекавац
Герман | Бабице | Милоснице | Домовој | Змија чуваркућа
Види још:
Збручки стуб | Велесова књига
Списак словенских митолошких бића


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велесова књига
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици