Велесова књига

С Википедије, слободне енциклопедије
Изглед прве плочице Велесове књиге

Велесова књига је књига која наводно говори о древној словенској религији и историји. Данас је у научним круговима (како међу историчарима, тако и међу лингвистима) општеприхваћен и нашироко документован став да је у питању фалсификат.[1][2][3] Књига садржи религијске пасаже и историјске записе, испресецане наравоученијима. Догађаји који се помињу у књизи могу бити датирани од седмог века п. н. е., до деветог века наше ере.

Без обзира на неаутентичност ове књиге, неопагани је користе као свој свети текст.

Историја открића књиге[уреди | уреди извор]

Према наводима Јурија Петровича Мирољубова, руског емигранта у Сједињеним Америчким Државама, кога многи сматрају и њеним правим аутором, књигу (брезове дашчице) је у јесен 1919. године нашао пуковник царске војске Фјодор Артурович Изенбек док је тражио уточиште у Украјини и наишао на један опустошен замак. У њему је нашао само разбацане брезове дашчице. Погледавши их схватио је да је на њима нешто исписано те их је понео и наставио да лута земљом у којој се одвија револуција. Кад се рат завршио Изенбек као и многи његови истомишљеници је напустио земљу и отишао прво у Турску па затим у Југославију. 1923. је понудио дашчице Народном музеју у Београду уз малу новчану надокнаду али је одбијен.

Затим је отпутовао у Брисел где је срео самог Мирољубова. Мирољубову је наводно било потребно 15 година да протумачи то писмо. Затим Мирољубов са Велесовом књигом одлази у Сједињене Америчке Државе и предаје књигу Руском музеју у Сан Франциску. И од тад су се многи стручњаци бавили том књигом укључујући Шајана, Пешића, Кура, Лозко и Лесноја.

Делови књиге[уреди | уреди извор]

Дашчица 11а[уреди | уреди извор]

Молимо се и клањамо првом Триглаву и њему велику славу појемо. Хвалимо Сварога, деда божјег, који је свему роду божјем зачетник и творац је свега живог, вечни извор који тече лети и свуда, а зими и никада не мрзне... А богу Перуну, громовнику, богу битке и борбе говоримо: ти оживљаваш нас непрестаним окретањем круга и водиш стазом права кроз битке до Велике Тризне... Богу Световиду славу узносимо, јер он је бог Права и Јава и њему појемо јер је светлост кроз коју видимо свет. Гледамо и у Јаву опстајемо, а он нас од Нава чува и стога му хвалу појемо. Слава сва Световиду, богу нашем што отвара срца наша да признамо лоше поступке и добру се окренемо. Два бића у небу садржана Белобог и Црнобог су, а њи оба Сварог држи и заповеда.

Превод књиге на српски језик[уреди | уреди извор]

Велесову књигу је на српском језику објавила издавачка кућа „Пешић и синови“. Књига је имала неколико издања, а у издању из 2000. године је напоменуто да је то само први део Велесове књиге и да ће ова издавачка кућа објавити и други део књиге са преводом преосталих дашчица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sichinava, Dmitry. „Почему "Велесова книга" — это фейк” [Why "Veles Book" is a fake] (на језику: руски). Arzamas. Приступљено 7. 5. 2016. 
  2. ^ Suslov, Mikhail; Kotkina, Irina (2020). „Civilizational discourses in doctoral dissertations in post-Soviet Russia”. Russia as Civilization. Routledge. стр. 171. ISBN 9781003045977. S2CID 219456430. doi:10.4324/9781003045977-8. 
  3. ^ Oleh, Kotsyuba (2015). „Rules of Disengagement: Author, Audience, and Experimentation in Ukrainian and Russian Literature of the 1970s and 1980s”. Harvard University, Graduate School of Arts & Science: 22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]