Велес (град)
| Велес | |
Сахат-кула у Велесу |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Велес |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
41° 42′ 56" СГШ 21° 46′ 32" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 206 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 43.716 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1400 |
| Позивни број | 043 |
| Регистарска ознака | VE |
|
Велес на мапи Републике Македоније |
|
Координате: 41° 42′ 56" СГШ, 21° 46′ 32" ИГД
Велес (мк. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά) је град у средишњем делу Републике Македоније, који се налази на обали реке Вардар. За време СФРЈ (1946-1991) град се звао Титов Велес.
Садржај |
[уреди] Историја
У току историје град је често мењао име: од Вила Зора, преко Ћупурли до данашњег Велес. Ово данашње име град је добио у 7. веку са досељавањем Словена на Балканско полуострво, од словенске речи велес која значи „у шуми“ (због густих шума које су га окруживале). Види и Велес (бог).
У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Републици Македонији. Међу сачуваним средњовековним споменицима, најпознатији је манастир Св. Димитрија (14. век), а од највећег архитектонског интереса је црква Св. Пантелејмона (19. век).
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Велесу су функционисале две бугарске основне и две средње школе и по једна српска, румунска и грчка основна и средња школа.[1]
[уреди] Култура
Највећа туристичка атракција у ближој околини Велеса је антички град Стоби. Осим тога, значајни су и локалитети Бреза и Пешти, који обилују пештерима (са археолошкима остацима из неолита, ранохришћански пештери).
У општини Велес налази се осам основних и четири средње школе, спортско игралиште, спортска сала, базен, позориште, музеј, библиотека, кино-сала, десет цркава, манастири и џамија.
[уреди] Збратимљени градови
Други облици сарадње:
[уреди] Извори
- ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
[уреди] Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||