Велес (град)

За остале употребе, погледајте чланак Велес (бог).

Велес мк. Велес
Стари део Велеса са сахат кулом, симболом града
Основни подаци
Држава	Македонија
Општина	Велес
Становништво
Становништво (2002)	43.716
Положај
Координате	41°42′50″N 21°46′14″E / 41.71384621525005, 21.770409250163666
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	210 m
Велес Велес на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број	1400
Позивни број	043
Регистарска ознака	VE

Координате: 41° 42′ 50" СГШ, 21° 46′ 13" ИГД

Велес (мк. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά, за време СФРЈ (1946-1991 град се звао Титов Велес) је један од најзначајнијих градова у Републици Македонији, у средишњем делу државе, на Вардару. Велес је седиште и највеће насеље истоимене општине Велес.

Велес је значајно средиште са Републику Македонију. У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Републици Македонији.

Порекло назива [уреди]

У току историје град је често мењао име: од староримског назива Вила Зора, преко отоманског Ћупурли до данашњег Велес. Данашње име град је добио у 7. веку са досељавањем Словена на Балканско полуострво, од словенске речи велес која значи „у шуми“ (због густих шума које су га окруживале). Ово је и назив за једно старословенско божанство.

Природни услови [уреди]

Град Велес је смештен у средишњем делу Републике Македоније. Од Скопља, Велес је су удаљен је 55 km јужно.

Рељеф: Велес је средиште историјске области Поварадарје, која обухвата подручје око Вардара. Насеље је смештено у котлини реке, на надморској висини од приближно 210 м. Западно од града издиже се планина Јакупица, а јужно планина Бабуна. Источно од града почиње Овче поље.

Клима у Велесу је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета).

Воде: Кроз Велес протиче Вардар. Река дели град на два дела, западни и источни.

Историја [уреди]

Историјска слика Велеса - први воз у граду

Средиште Велеса - Споменик Илиденском устанку

Подручје данашњег Велса насељено је већ у доба праисторије. Град на месту данашњег Велеса је основан око 168 године п.н.е. под називом Вила Зора.

У 7. веку ово подручје насељавају Словени и дају му данашњи назив. Од 11. века постоје писани докази о насељу под данашњим називом. Међу сачуваним средњовековним споменицима, најпознатији је Манастир Светог Димитрија (14. век), а од највећег архитектонског интереса је Црква Светог Пантелејмона (19. век).

По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Велесу су функционисале две бугарске основне и две средње школе и по једна српска, румунска и грчка основна и средња школа.^[1]

1918. године Велес су се припојио Краљевини СХС, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво [уреди]

Поглед на савремени Велес

По последњем попису становништва из 2002. године, град Велес је имао 46.714 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.

Македонци	43,221	92,52%
Турци	1,704	3,64%
Роми	799	1,71%
Власи	342	0,73%
Срби	323	0,69%
Албанци	93	0,19%
Бошњаци	36	0,07%
остали	196	0,41%
укупно: 46,714

Већинска вероисповест становништва је православље.

Култура [уреди]

Највеће туристичко одредиште у ближој околини Велеса је антички град Стоби. Осим тога, значајни су и локалитети Бреза и Пешти, који обилују пештерима (са археолошкима остацима из неолита, ранохришћански пештери).

У општини Велес налази се осам основних и четири средње школе, спортско игралиште, спортска сала, базен, позориште, музеј, библиотека, кино-сала, десет цркава, манастири и џамија.