Велика Босна
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Велика Босна је термин којим се означава концепт Босне у чије границе се укључују подручја насељена словенским муслиманским становништвом прије Берлинског конгреса 1878. године.
[уреди] Композиција Велике Босне
По овом концепту Велика Босна би укључивала сљедеће три јединице:
- Босну и Херцеговину, међународно признату државу са својим границама;
- Источну Босну, која би укључивала територије гдје је муслиманско становништво било већинско прије 1867, са градовима као што су Београд, Смедерево, Ужице, Шабац...
- Зета—Санџак, која би укључивала територије:
- Новопазарског санџака, који је остао под влашћу Босанског пашалука све до 1878, и под Османским царством до 1912, са релативном Бошњачком већином све до данас;
- Дијелове Метохије, гдје су муслимани чинили добар дио становништва, као што је Пећ, Призрен, Гора ...
- Зета, која би укључивала дијелове Црне Горе, гдје су муслимани чинили већину до 1878. у практично свим већим градовима: Подгорица, Никшић, Колашин, Бар...
- Дубровник и Которски залив, пошто су дијелови Которског залива остали под Социјалистичком Републиком БиХ све до 1947, док би Дубровник са околином био кориштен као веза између Неумске луке и лука на обали Зете.
[уреди] Референце
- Томислав Богавац, Нестајање Срба, Ниш, 1994. (у књизи Томислава Богавца, на страни 256, објављена је мапа велике Босне, која обухвата Санџак, делове Црне Горе и делове Далмације).
