Велика сеоба народа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правци сеоба

Велика сеоба народа је период у историји човечанства који обележава велики покрет народа, који је трајао 5 векова, од продора Хуна кроз тзв.„Врата народа“, тј. простор између планине Урал и Каспијског језера, па све до насељавања Угара у Панонску низију у 9 веку. Та сеоба 375. потресла Римско царство, тачније њен западни део. Предводили су је Хуни, турско-монголско племе, које је са својом великом војском стигло све до Рима. Многа друга племена су појачала нападе на Рим и срушила његово западно царство. Франци, Готи, Вандали и друга племена поделили су територије Западног римског царства што је била последица Велике сеобе народа. Хуни су највећи успон доживели за време свога владара Атиле (434-453). После његове смрти Хуни доживљавају пропаст и убрзо нестају из Европе. Узрок сеобе је потрага Варвара за бољим условима живота. Последице сеобе су пад Западног Римског царства 476. године. Тада су настале варварске државе на тлу Западног Римског царства.

Спољашње везе[уреди]