Велика сфинга у Гизи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика сфинга код Гизе, у позадини је Кеопсова пирамида
Поглед спреда са Кефреновом пирамидом у позадини

Велика сфинга у Гизи у Египту је далеко највећа и најчувенија статуа сфинге. Она представља лежећег лава са људском главом. Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2700–2600. година пре нове ере.

Више од 4000 година сфинга се уздиже изнад песка египатске пустиње. Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара. Испружене ноге су дуге око 15 метара. Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама. Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде. Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.

Промене сфинге током времена[уреди]

Сфинга је током времена претрпела многа оштећења. Клесана је у кречњаку а временом је дошло до затрпавање скулптуре песком и обрушавању засутих делова. Први покуси да се ископају засути делови су се остварили током 1400-тих година п. н. е. када је на основу одлука Тутмоса IV откопана до видљивости предње шапе где је постављена стела на помен овог догађаја.

Сфинги фали првобитно отприлике један метар широки нос (њушка). Јако раширена легенда тврди да су га одстрелили Наполеонови ратници приликом његових похода на Египат. Ово тврђење се не заснива на истини јер постоје слике пре Наполеонових похода на којима већ непостоји овај део сфинге. Египатски историчар ал-Макризи приписује уништење носа суфијском фанатику именом Мухамад Саим ал-Дахр који је био огорчен тиме што су сељеци поштовали сфингу да би тиме побољшали своје приносе. Овај фанатик је за своје дело био обешен за вандализам. Уништење носа требало је да се одигра године 1378.

Године 1817. протекле су прва савремена ископавања која је водио капетан Ђовани Батиста Кавиџлија који је потпуно открио сфингине груди. У потпуности је откопана 1925. године.

Фотографије сфинге са супротне стране нису по правилу публиковане јер се у њеној близини налази Мек Доналдс и необично велико сметилиште на самом рубу Гизе.

Локација и опис[уреди]

Задња страна сфинге

Велика сфинга се налази у Долини Гизе, на западној обали Нила. Гледа према истоку, страни света где излази Сунце. Има тело лава и људску главу. Смештена је поред пирамида, а нема носа и сматра се да то није било због Наполеона, вероватно због пешчаних олуја. Некада је била лепо обојена. Постоји легенда да се сфинга појавила краљевићу Тутмозису IV. и рекла му нека уклони песак око сфинге. Он је то учинио, те тако постао краљ. О сфинги се казују многе легенде и теорије. Њено лице припада богу Сунца, или фараону Кефрену.

Литература[уреди]

  1. Bohové a hrdinové antických báji, Vojtech Zamarovský, Praha, 1965
  2. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  3. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 29°58'сгш, 31°8'игд