Велика школа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Великом школом Ивана Југовића.
Велика школа крајем 19. века

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814-1865)[1].

Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран ab ovo 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Ректори[уреди]

Ректори Велике школе у периоду 1863-1905. били су:[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Srpsko Nasledje
  2. ^ Бранислава Јордановић: Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, изд. Универзитет у Београду, Савремена администрација, Београд 1988, ISBN 86-387-0072-5

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]