Велики Белаћевац

Координате: 42° 38′ 05″ С; 21° 01′ 25″ И / 42.63472° С; 21.02361° И / 42.63472; 21.02361
С Википедије, слободне енциклопедије

Велики Белаћевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКосово Поље
Становништво
 — 2011.2.750
Географске карактеристике
Координате42° 38′ 05″ С; 21° 01′ 25″ И / 42.63472° С; 21.02361° И / 42.63472; 21.02361
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Велики Белаћевац на карти Србије
Велики Белаћевац
Велики Белаћевац
Велики Белаћевац на карти Србије

Велики Белаћевац (алб. Bardh i Madh) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на изласку Дренице из своје клисурасте долине у косовску равницу. Лежи на левој страни Дренице у подножју Чичавице.

Историја[уреди | уреди извор]

Садашње је село постало 1864. као колонија Черкеза. Како је та колонија основана већим делом на атару Белаћевца и одмах по броју кућа била јача од њега, то је названа Великим Белаћевцем, а дотадашњи Белаћевац – Малим Белаћевцем. Кад се Србија ослобођењем Топлице 1877-78. приближила Косову, Черкези су се иселили у дубљу унутрашњост Турске. Њихове куће и имања су уступљени мухаџирима из ослобођених крајева Србије. [1]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци о пореклу становништва из 1933. године. [1]

Мухаџири из топличких села

  • Брезница (10 к.), од фиса Гаша, из Бреснице. Старином је из Ибре у Сев. Албанији.
  • Јашаница (12 к.), од фиса Сопа, из Јошанице.
  • Трнава (2 к.), од фиса Гаша, из Трнаве.
  • Драгуша (1 к.), од фиса Тсача, из Драгуша.
  • Бајчинца (6 к.), од фиса Шкреља, из Бајчинца.
  • Плана (6 к.), од фиса Тсача, из В. Плане.
  • Гргур (8 к.) и Кутоловц (2 к.), од фиса Краснића, из Гургура и Кутловца.
  • Трмколи (5 к.), од фиса Сопа, братства Маврића, из Трмке.
  • Стубла (2 к.), од фиса Гаша, из Стубла.
  • Древин (2 к.), од фиса Гаша, из Дегрмена.
  • Селов (2 к.), од фиса Шкреља, из Селове.
  • Симница (6 к.), од фиса Шаље, из Сибнице.
  • Ћућала (5 к.), од фиса Краснића, из Чучала.
  • Кодралија (2 к.), од фиса Сопа, из Врбовца.
  • Брбатовци (1 к.), од фиса Краснића, из Барбатовца.
  • Калудра (1 к.), од фиса Гаша, из Калудре.
  • Мађера (1 к.), од фиса Климената, из Мађара.
  • Међуан (2 к.), од фиса Краснића, из Међухане.
  • Пребеза (3 к.), од фиса Гаша, из Пребрезе.
  • Костаница (1 к.), од фиса Климената, из М. Косанице
  • Џигољ (5 к.), од фиса Климената, из Џигоља.
  • Рашица (2 к.), од фиса Шаље, из Рашице.
  • Прештреши (2 к.), од фиса Гаша, из Престреша.
  • Сварчали (2 к.), од фиса Гаша, из Сварче.

Колонисти

  • Перуновић (3 к.) 1923. из Дреновштице (Никшић).
  • Ђукановић (1 к.) 1924. из Чева.
  • Добричанин (1 к.) 1925. и Божовић (2 к.) 1928. из Прекобрђа (Колашин, Црна Гора).
  • Фунчићи (1 к.), Словенци, из Истре, досељени 1928. По досељавању прешли на православље.
  • Бацковићи (1 к.) 1924. досељени из Шилова у Јабланици, где су се били доселили као колонисти из Црне Горе после 1878.
  • Караџићи (1 к.), такође старином из Црне Горе, у В. Белаћевац досељени 1928. из Житног потока у Топлици.
  • Никчевићи (1 к.). Из Црне Горе старином, а у В. Белаћевац досељени 1928. из Реткоцера у Јабланици.

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Велики Белаћевац
Година194819531961197119811991
Становништво117712901545226028291697
Еволуција становништва

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

Литература[уреди | уреди извор]