Велики Варадин

Велики Варадин рум. Oradea мађ. Nagyvárad
Градска већница

Основни подаци
Држава	Румунија
Округ	Бихор
Становништво
Становништво (2007.)	205.077
Густина становништва	1.775 ст./km²
Положај
Координате	47°04′20″N 21°55′16″E / 47.072222, 21.921111
Надморска висина	142 m
Површина	115,56 km²
Велики Варадин Велики Варадин на мапи Румунија
Остали подаци

Велики Варадин^[1]^[2]^[3], или Орадеа (рум. Oradea, мађ. Nagyvárad, нем. Großwardein, лат. Magnovaradinum, хеб. גרויסווארדיין) је град у Румунији, у северозападном делу земље, у историјској покрајини Кришана. Орадеа је управно средиште округа Бихор.^[4]

Велики Варадин се простире се на 115,56 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 206.614 становника.^[5]

[уреди] Природни услови

Велики Варадин се налази у средишњем делу историјске покрајине Кришана, северозападне покрајине у оквиру данашње Румуније. Град је удаљен 13 километара од мађарске границе.

Велики Варадин се развио на месту од значајне прометне важности. Град је смештен у долини реке Кереш, на месту где она излази из побрђа Бихора у Панонску низију. Река Брзи Кереш протиче кроз град. Око града налази се веома плодна и густо насељена подгорина Бихора са воћњацима и виноградима. Западно од града пружа се Панонска низија, а источно планински масиви под шумама у пашњацима.^[6]

[уреди] Историја

Детаљ из старог језгра Великог Варадина

Стара гравира града

Мађарски краљ Ладислав I је прогласио Велики Варадин седиштем римокатоличког бискупа 1080. године. Први документ о граду помиње се 1113. године под његовим латинским именом Варадинум. Рушевине тврђаве које су и данас видљиве у граду, је први пут поменута 1241. године током монголске најезде.^[6]^[7] Овде је 24. фебруара 1538. године склопљен Великоварадински мир између Фердинанда I од Аустрије и Јована Запоље. Турци су га безуспешно опседали 1598. године, да би га добили мировним уговором 1663. године Мађари повратили.

Град је доживео велики привредни успон крајем 19. и почетком 20. века. Велики допринос овом развоју дали су тада веома бројни Јевреји, који су пред Други светски рат чинили скоро трећину од 100.000 становника Великог Варадина. Град је 1890. имао 7 железничких линија, 17 цркава, 6 манастира, две катедрале, две бискупске палате, нов театар и градску већницу. Од 38.557 становника, већина су били Мађари, а било је и 2.527 Румуна. Римокатолика је било 12.030, реформата 10.880 и 10.114 Јевреја.

У кући Аурел Лазара је 12. 10. 1918. године, донета декларација о праву на самоопредељење трансилванијских Румуна. Дана 3. новембра у граду је образован румунски национални савет, у саставу: др Аурел Лазар (председник), Роман Циорогарију, Цориолан Поп, Џејмс Роџер, и други. Истог дана је основан и румунски војни савет у Великом Варадину. На дан великог уједињења (1. децембра 1918), велики број делегата из округа Бихор учествује у Великој народној скупштинини у Алба Јулији са једногласном жељом да се уједини са Краљевином Румунијом.^[8]

Након Првог светског рата Мађарска је одредбама Уговора из Тријанона морала да „Великој Румунији“ препусти сву Трансилванију и Кришану са Великим Варадином. Током Другог светског рата Велики Варадин је од 1940. до 1944. поново припадала Хортијевој Мађарској према одредбама изнуђене друге Бечке арбитраже. После рата град је враћен Румунији.

Велики Варадин има велики значај за јеврејску заједницу. Први јевреји су се населили током 15. века, што је једно од најранијих насељавања јеврејског становништва на тлу данашње Румуније.^[9] Током 1944., јеврејско становништво је подвргнуто понижавајућим расистичким законима. Током маја, гестапо је спровео депортације јевреја у нацистичке концентрационе логоре. Око 90% Јевреја из Великог Варадина настрадало је у тим логорима, нарочито у Аушвицу и Дахауу.^[10]

Град је познат и по надимку „мали Париз“.^[11]

[уреди] Становништво

Велики Варадин је одувек био град са више народа и вера. Историјску већину су чинили Мађари. Данас, Румуни чине већину градског становништва (70,04%), а од мањина присутни су Мађари (27,5%), Роми (1,2%), Немци (0,3%), Словаци (0,2%) и друге мање етничке заједнице (Јевреји, Бугари, Руси, Срби, Турци, Арумуни и Кинези). Некада бројне заједнице Јевреја и Немаца су готово нестале током 20. века.^[12]^[13]

[уреди] Архитектура

Архитектура Великог Варадина је мешавина грађевина из комунистичког доба, већином у предграђима, и лепих историјских здања из доба Аустро-угарске. Велики Варадин је као мали број градова у Румунији очувао старо градско језгро са бројним црквама и палатама. Уз барокне грађевине, ту је више изузетних примера архитектуре сецесије.

Бискупска палата, једна од најпознатијих грађевина Великог Варадина, конструисана је по цртежима италијанског архитекте Ђовани Батиста Рица. Завршио ју је аустријски архитекта Франц Антон Хилербрант 1770. Данас троспратна вила у облику слова U садржи 100 соба украшених фрескама, 365 прозора и фасаду са испрекиданим јонским капителима. Дом је „Музеју региона Кришана“.^[14]