Велики Кавказ
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте чланак Кавказ.
| Велики Кавказ рус. Большой Кавказ азер. Böyük Qafqaz Dağları, груз. დიდი კავკასიონი |
|
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 5.642 m (Елбрус) |
| Државе |  Русија Грузија(  Абхазија)(  Јужна Осетија) Азербејџан |
| Група | Кавказ |
Велики Кавказ (рус. Большой Кавказ; азер. Böyük Qafqaz Dağları,; груз. დიდი კავკასიონი) представља највећи и најважнији планински ланац Кавкаских планина. Протеже се у правцу северозапад-југоисток од Таманског полуострва на обалама Црног мора до Абшеронског полуострва Каспијског језера у дужини од 1.200 км. Ширина му варира од свега 32 км код Новоросијска до 160 км у Дагестану и 180 км код Елбруса.
Велики Кавказ представља границу између Европе и Азије, а замишљена гранична линија иде највишим врховима овог ланца. Подручје северно које припада Европи често се назива Предкавказје, а јужни део Закавказје. [1]
Велики Кавказ се дели на три целине:
- Западни Кавказ - подручје између Црног мора и Елбруса;
- Централни Кавказ - између Елбруса и Казбека;
- Источни Кавказ - од Казбека до Каспијске обале.
Садржај |
Највиши врхови [уреди]
- Елбрус, 5.642 м, је највиши врх Европе.
- Дихтау, 5.205 м,
- Шхара, 5.201 м,
- Коштантау, 5.151 м,
- Казбек, 5.047 м,
- Пушкинов врх, 5.033 м,
- Катин-тау, 4.979 м,
- Шота Руставели, 4.859 м,
- Тетнулд, 4.858 м,
- Ушба, 4.710 м,
- Тебулосмта, 4.493 м,
- Базардјузју, 4.466 м,
- Диклосмта, 4.285 м,
- Бабадаг, 3.629 м,
Видети још [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики Кавказ
Литература [уреди]
- Панов В. Д. Эволюция современного оледенения Кавказа — С.-Пб.: Гидрометеоиздат, 1993. — ISBN 5-286-00959-X.
Референце [уреди]
- ^ 18th-century definitions drew the boundary north of the Caucasus, across the Kuma–Manych Depression. This definition remained in use in the Soviet Union during the 20th century. In western literature, the continental boundary has been drawn along the Caucasus watershed since at least the mid 19th century. See e.g. Baron von Haxthausen, "Transcaucasia" (1854); review Dublin university magazine Douglas W. Freshfield, "Journey in the Caucasus", Proceedings of the Royal Geographical Society, Volumes 13-14, 1869.
