Велики Новгород

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Нижњим Новгородом и Новгородом Северским.
Велики Новгород
рус. Великий Новгород

Yaroslavovo Dvorische 01.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Северозападни
Област Новгородска област
Основан VIII—IX век
Статус града 859 (условно)
Становништво
Становништво (2010) 218.724
Географске карактеристике
Координате 58°31′00″N 31°16′00″E / 58.516667, 31.283333
Временска зона UTC+4
Надморска висина 25 м
Површина 90 км²
Велики Новгород на мапи Русије
{{{alt}}}
Велики Новгород
Велики Новгород на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Јуриј Бобршев
Позивни број +7 8162
ОКАТО код 49401
Веб-страна www.adm.nov.ru

Велики Новгород (рус. Великий Новгород) је град у Русији и административно средиште Новогородске области. Налази се у северозападној Русији, 550 километара северозападно од Москве и 200 километара југоисточно од Санкт Петербурга. Кроз град протиче река Волхов, која шест километара узводно истиче из језера Иљмењ. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 218.724 становника.

Историја[уреди]

Зидине Новгородског кремља

Велики Новгород је један од најстаријих руских градова. Основана је у VIII—IX веку. Први помен града био је 859.. Године 2009. у Новгороду се обележава 1150а годишњица града. Новгород је основао варјашки кнез Рурик, оснивач прве источнословенске државе, који је овде владао 862—879. Уз Константинопољ, Новгород је био једини град у средњовековној Европи у којем писмени људи нису потицали само из слоја племства и свештенства, већ је и обичан народ умео да пише и чита. У Новгороду је цветала трговина и култура. У граду су живели чувени иконописци као Теофан Грк и Андреј Рубљов. Новгород је у време Александра Невског био центар Русије и престоница Великог кнеза. У позном средњем веку Новгород је одржавао трговачке контакте са градовима Ханзе. Главни извозни артикли били су крзно, дрво, мед, восак, пиво. Од 1478. град је мостао део Московске Русије, а почетком 17. века окупирали су га привремено Швеђани. Оснивањем Санкт Петербурга 1703. привредни и стратешки значај Новгорода је неповратно опао.

Споменик хиљадугодишњици Русије у Новгороду

Новгород су у Другом светском рату окупирале немачке трупе од августа 1941. до 15. фебруара 1944. У том периоду град је претрпео знатна оштећења. Обнова је уследила брзо после ослобођења 1944.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 218.724 становника, 1.868 (0,86%) више него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
216.856[1] 218.724[2]

Знаменитости[уреди]

Стари део града простире се на обе стране реке Волхов. На западној обали се налази градски кремљ (детињец) из 11. века. Кремљ и катедралу Свете Софије је подигао кнез Јарослав Мудри. Катедрала је подигнута у част победе над номадским Печенезима. Кремљ је некада имао 12 кула, од којих је очувано 9. Зид тврђаве је дуг 1,3 километра. Од манастира најзначајнији је Јурјев манастир из 1030. на обали језера Иљмењ. Поред њега се налази музеј руске дрвене архитектуре на отвореном. У граду постоји државни универзитет Јарослав Мудри. Читав стари град, заједно са Кремљом и црквама, под заштитом је УНЕСКО од 1992.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]