Велики Новгород

Велики Новгород
рус. Великий Новгород

Споменик хиљадугодишњици Русије у Новгороду

Основни подаци

Држава

Основан

859

Статус града

859

Становништво

Становништво (2007)

216699

Положај

Координате

58°31′00″N 31°16′00″E / 58.516667, 31.283333

Временска зона

UTC+4

Надморска висина

25 m

Површина

90 km²

Велики Новгород

Велики Новгород на мапи Русије

Остали подаци

Градоначелник

Јури Бобршев

Позивни број

+7 8162

ОКАТО код

49401

Веб-страна

www.adm.nov.ru

Велики Новгород (рус. Великий Новгород) или Новгород Велики, најчешће се назива кратко Новгород, налази се у северозападној Русији. Москва је удаљена 550 километара југоисточно, а Санкт Петербург 200 километара северозападно. Кроз град протиче река Волхов, која шест километара узводно истиче из језера Иљмењ. По подацима из јануара 2007. град је имао 216.699 становника. Велики Новгород никако не треба мешати са Нижњим Новгородом, нити са Новгородом Северским.

[уреди] Историја

Зидине Новгородског кремља

Велики Новгород је један од најстаријих руских градова. Основан је 859. Године 2009. у Новгороду се обележава 1150а годишњица града. Новгород је основао варјашки кнез Рурик, оснивач прве источнословенске државе, који је овде владао 862—879. Уз Константинопољ, Новгород је био једини град у средњевековној Европи у којем писмени људи нису потицали само из слоја племства и свештенства, већ је и обичан народ умео да пише и чита. У Новгороду је цветала трговина и култура. У граду су живели чувени иконописци као Теофан Грк и Андреј Рубљов. Новгород је у време Александра Невског био центар Русије и престоница Великог кнеза. У позном средњем веку Новгород је одржавао трговачке контакте са градовима Ханзе. Главни извозни артикли били су крзно, дрво, мед, восак, пиво. Од 1478. град је мостао део Московске Русије, а почетком 17. века окупирали су га привремено Швеђани. Оснивањем Санкт Петербурга 1703. привредни и стратешки значај Новгорода је неповратно опао.

Новгород су у Другом светском рату окупирале немачке трупе од августа 1941. до 15. фебруара 1944. У том периоду град је претрпео знатна оштећења. Обнова је уследила брзо после ослобођења 1944.

[уреди] Знаменитости

Стари део града простире се на обе стране реке Волхов. На западној обали се налази градски кремљ (детињец) из 11. века. Кремљ и катедралу Свете Софије је подигао кнез Јарослав Мудри. Катедрала је подигнута у част победе над номадским Печенезима. Кремљ је некада имао 12 кула, од којих је очувано 9. Зид тврђаве је дуг 1,3 километра. Од манастира најзначајнији је Јурјев манастир из 1030. на обали језера Иљмењ. Поред њега се налази музеј руске дрвене архитектуре на отвореном. У граду постоји државни универзитет Јарослав Мудри. Читав стари град, заједно са Кремљом и црквама, под заштитом је УНЕСКО од 1992.