Велики Преслав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Преслав
буг. Велики Преслав

PRESLAV 04 12a.jpg
Улазак у Златну цркву у Велики Преславу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Шуменска област
Становништво
Становништво 9.237 (2010. г.)
Густина становништва 120 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 43°10′01″N 26°49′01″E / 43.167, 26.817
Надморска висина 140 м
Површина 76,76 км²
Велики Преслав на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Велики Преслав
Велики Преслав на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна velikipreslav.bg


Координате: 43° 10′ 01" СГШ, 26° 49′ 01" ИГД
Велики Преслав, до 1993. године само Преслав (буг. Велики Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.

Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.

Природни услови[уреди]

Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.

Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.

Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.

Историја[уреди]

Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.

Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.

Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

збирка слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики Преслав