Велики Трновац

Велики Трновац
Велики Трновац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2011.	6.762
Географске карактеристике
Координате	42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47539° С; 21.74169° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	405 m
	Велики Трновац Велики Трновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	17528
Позивни број	017
Регистарска ознака	BU

Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2002. живело је 6.762 становника (према попису из 1991. било је 5.896 становника).

Религија[уреди | уреди извор]

У насељу постоји српски православна црква Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.^[1] Слични ванализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електеичне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Националност	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2011.	2022.
Срби			86 1,74%	2 0,04%	9 0,14%
Албанци			4.502 90,91%	5.517 98,55%	6.278 99,08%	^[а] 186 96,35%	6.730 99,53%
Бошњаци Муслимани (до 1991)			14 0,28%	1 0,02%	16 0,25%	5 2,60%	1 0,01%
Роми			11 0,22%	7 0,13%
Македонци					2 0,03%
Југословени			187 3,78%		3 0,05%
Мађари				1 0,02%
Бугари							1 0,01%
Остали						1 0,52%	30 0,44%
Укупно	3.887	4.378	4.952	5.598	6.336	5.896	6.762	— ^[б]	—

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	20	25
80+	27	38
75—79	34	54
70—74	71	85
65—69	93	138
60—64	123	137
55—59	107	142
50—54	116	141
45—49	179	138
40—44	227	188
35—39	269	260
30—34	261	309
25—29	227	265
20—24	234	207
15—19	293	273
10—14	346	300
5—9	422	388
0—4	312	313
Просек :	29,2	31,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	573	646	742	806	959	940	1.236

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	85	98	205	249	223	147	64	33	88	5,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.281	651	1.556	72	1	1
Женски	2.400	516	1.650	230	1	3
УКУПНО	4.681	1.167	3.206	302	2	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	924	412	0	1	59
Женски	381	333	0	0	1
УКУПНО	1.305	745	0	1	60
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	18	96	8	48
Женски	0	0	3	0	0
УКУПНО	2	18	99	8	48
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	16	60	14
Женски	0	0	1	15	17
УКУПНО	0	3	17	75	31
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	15	0	0	172
Женски	3	0	0	8
УКУПНО	18	0	0	180

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Попис становништва 1991. је бојкотован од стране албанског становништва
^ Због непотпуног обухвата подаци из 2002. г. су исказани само на нивоу општине.

Извори[уреди | уреди извор]

^ Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27.
^ Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[3] Попис становништва 1991. је бојкотован од стране албанског становништва

[4] Због непотпуног обухвата подаци из 2002. г. су исказани само на нивоу општине.

[1] Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27.

[2] Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[а]

[б]

[3]