Велики Шиљеговац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Шиљеговац
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Географски подаци
Географске координате 43° 31′ 01" СГШ
21° 31′ 29" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 303 m
Становништво (2002)
број становника 2682
Остали подаци
Поштански број 37204
Позивни број 037
Регистарска ознака
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Велики Шиљеговац

 Велики Шиљеговац на мапи Србије


Координате: 43° 31′ 01" СГШ, 21° 31′ 29" ИГД
Велики Шиљеговац је насеље у општини Крушевац у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Садржај

[уреди] Општина Велики Шиљеговац

До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.

[уреди] Историја

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-тих година 20. века, када су комунистичке власти запалиле[тражи се извор од 12. 2009.] стругару (главне машине су претходно склонили, а за пожар су окривили мештане који су чак одслужили затворску казну) и то искористили да погон преместе у Крушевац. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

[уреди] Демографија

У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2968 [1]
1953. 3110
1961. 3123
1971. 3140
1981. 3125
1991. 2983 2900
2002. 2780 2682
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.632 98,13%
Роми
  
24 0,89%
Црногорци
  
5 0,18%
Муслимани
  
3 0,11%
Македонци
  
3 0,11%
Југословени
  
1 0,03%
непознато
  
14 0,52%



[уреди] Данашњост

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

У широј јавности, међу млађом популацијом, Шиљеговац је познат по Телефонском узнемиравању извесног Стојана Ерића из Шиљеговца, које је у последњим годинама постало нека врста „урбане легенде“.

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Извори

[уреди] Спољашње везе



Насељена места града Крушевца

Бегово Брдо • Бела Вода • Беласица • Бивоље • Бован • Бојинце • Бољевац • Брајковац • Буковица • Буци • Велика Крушевица • Велика Ломница • Велики Купци • Велики Шиљеговац • Велико Головоде • Велико Крушинце • Витановац • Вратаре • Вучак • Гавез • Гаглово • Гари • Глобаре • Глободер • Горњи Степош • Гревци • Гркљане • Дворане • Дедина • Добромир • Дољане • Доњи Степош • Ђунис • Жабаре • Здравиње • Зебица • Зубовац • Јабланица • Јасика • Јошје • Каменаре • Каоник • Капиџија • Кобиље • Коморане • Коњух • Кошеви • Крвавица • Крушевац • Кукљин • Лазаревац • Лазарица • Липовац • Ловци • Лукавац • Љубава • Мајдево • Макрешане • Мала Врбница • Мала Река • Мали Купци • Мали Шиљеговац • Мало Головоде • Мало Крушинце • Мачковац • Мешево • Модрица • Мудраковац • Наупаре • Падеж • Пакашница • Паруновац • Пасјак • Пепељевац • Петина • Позлата • Пољаци • Рибаре • Рибарска Бања • Рлица • Росица • Себечевац • Сеземче • Слатина • Срндаље • Срње • Станци • Суваја • Сушица • Текија • Треботин • Трмчаре • Ћелије • Церова • Црквина • Читлук • Шавране • Шанац • Шашиловац • Шогољ • Штитаре

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици