Велики Шиљеговац
Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Шиљеговац је насеље у општини Крушевац у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бијинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.
| Велики Шиљеговац | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Крушевац |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 43° 31′ 01" СГШ 21° 31′ 29" ИГД |
| Надморска висина | 303 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 2682 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37204 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
  Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац на мапи Србије |
|
Координате: 43° 31′ 01" СГШ, 21° 31′ 29" ИГД
Садржај |
[уреди] Историја
Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-тих година 20. века, када су комунистичке власти запалиле[тражи се извор] стругару (главне машине су претходно склонили, а за пожар су окривили мештане који су чак одслужили затворску казну) и то искористили да погон преместе у Крушевац. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.
[уреди] Демографија
У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.632 | 98,13% | ||
| Роми | 24 | 0,89% | ||
| Црногорци | 5 | 0,18% | ||
| Муслимани | 3 | 0,11% | ||
| Македонци | 3 | 0,11% | ||
| Југословени | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 14 | 0,52% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 4 | ||
| 80+ | 19 | 50 | ||
| 75-79 | 49 | 92 | ||
| 70-74 | 68 | 112 | ||
| 65-69 | 74 | 84 | ||
| 60-64 | 80 | 83 | ||
| 55-59 | 79 | 70 | ||
| 50-54 | 125 | 147 | ||
| 45-49 | 100 | 95 | ||
| 40-44 | 82 | 60 | ||
| 35-39 | 83 | 80 | ||
| 30-34 | 87 | 89 | ||
| 25-29 | 94 | 79 | ||
| 20-24 | 76 | 79 | ||
| 15-19 | 84 | 52 | ||
| 10-14 | 80 | 82 | ||
| 5-9 | 63 | 58 | ||
| 0-4 | 61 | 60 | ||
| просек | 40.6 | 44.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1102 | 238 | 781 | 69 | 13 | 1 |
| Женски | 1176 | 128 | 795 | 225 | 23 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 672 | 407 | - | 1 | 94 | 13 | 23 | 50 | 9 | 12 |
| Женски | 549 | 430 | - | - | 24 | - | - | 24 | 9 | 1 |
| Оба | 1221 | 837 | - | 1 | 118 | 13 | 23 | 74 | 18 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 6 | 7 | 23 | 14 | 11 | - | - | 1 | |
| Женски | 5 | 1 | 1 | 22 | 29 | 2 | - | - | 1 | |
| Оба | 6 | 7 | 8 | 45 | 43 | 13 | - | - | 2 |
[уреди] Данашњост
Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.
У широј јавности, међу млађом популацијом, Шиљеговац је познат по Телефонском узнемиравању извесног Стојана Ерића из Шиљеговца, које је у последњим годинама постало нека врста „урбане легенде“.
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: 43° 31' 01" СГ Ш, 21° 31' 48" ИГД
